12.06.2026
Belgrade, RS 21 C

Најновије вести

НОВИ ЕУ ПАКТ О МИГРАЦИЈАМА СТУПИО НА СНАГУ: Хрватска може да тражи изузеће од примања миграната

Европски пакт о миграцијама и азилу, свеобухватни законодавни пакет којим се уводе заједничка правила за управљање миграцијама, контролу граница и поступке азила, почео је данас да се примењује у свим државама чланицама Европске уније.

Пакт обухвата 10 законодавних аката о којима се преговарало осам година. Нови систем предвиђа обавезну солидарност међу државама чланицама у случају миграционог притиска, брже поступке азила и ефикасније управљање спољним границама ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да пакт доноси сигурније спољне границе, солидарност међу чланицама и ефикасније поступке за азил и враћање илегалних миграната.

Главни елемент пакта је обавезна солидарност у случају да се једна или више држава нађу под несразмерним миграционим притиском. У том случају остале чланице моћи ће да бирају између прихвата тражилаца азила из погођене државе, уплате финансијског доприноса у заједнички фонд или пружања оперативне и техничке подршке.

Четири земље које су под највећим притиском — Кипар, Грчка, Италија и Шпанија — моћи ће да траже помоћ из фонда солидарности. Та помоћ укључује премештање 21.000 тражилаца азила или финансијску помоћ у износу до 420 милиона евра из буџета ЕУ.

Те бројке договорене су за период од 12. јуна до краја 2026. године, а након тога ће се за сваку годину одређивати нови износи и квоте, у зависности од потреба.

Хрватска је међу шест држава које могу да траже потпуно или делимично изузеће од обавезе доприноса механизму солидарности. Поред Хрватске, то право имају и Аустрија, Бугарска, Чешка, Естонија и Пољска, јер је Европска комисија утврдила да су у последњих пет година биле изложене кумулативном миграционом притиску.

То значи да те државе неће морати да дају финансијску помоћ нити да примају мигранте из чланица које су под највећим притиском, ако им изузеће буде одобрено.

Пактом се уводе и строже и брже процедуре директно на спољним границама Европске уније, посебно за особе које долазе из земаља са ниском стопом одобравања азила. Циљ је да се брже утврди ко има право на међународну заштиту, а ко мора да буде враћен у земљу порекла.

Нова правила предвиђају обавезну регистрацију свих нерегуларних миграната и детаљне безбедносне, здравствене и идентификационе провере. Убрзани поступак на граници примењиваће се на лица која представљају безбедносни ризик, која су довела власти у заблуду о свом идентитету или долазе из земаља у којима је стопа одобравања азила мања од 20 одсто.

Поступак може да траје највише 12 недеља, изузетно до 16 недеља. Особе чији захтев буде одбијен мораће да буду враћене у року од 12 недеља. У случају кризе, поступци азила и повратка могу бити продужени за још шест недеља.

Пакт је изазвао критике са обе стране политичког спектра. Десница тврди да није довољно строг и да неће зауставити масовну нерегуларну миграцију, док левица и организације за људска права оцењују да је превише рестриктиван и да угрожава право на азил.

Хрватска се у овој реформи налази у посебном положају, јер је спољна граница шенгенског простора и годинама једна од главних транзитних тачака на балканској мигрантској рути.

Претходни чланак

САД планирају да депортују Иранце у Централноафричку Републику

Sledeći članak

Европа у проблему: Тржиште ЛНГ поремећено, добављачи из САД не желе дугорочне уговоре

Препоручујемо да погледате

ЛАВРОВ ОЗВУЧИО ПЕТ КЉУЧНИХ ТЕЗА: Поруке Москве о Куби, Ирану и новом светском поретку

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изнео је низ оцена о актуелним глобалним кризама, указујући на, како је навео, покушаје очувања доминације западних сила и растућу нестабилност у више региона света. У његовом излагању издвојено […]

Дмитријев: Немачка одустала од свог суверенитета и енергетске безбедности

“Када је Немачка одустала од свог суверенитета, онда је, такође, остала и без енергетске и економске безбедности. Одсуство суверенитета води ка разарању кроз деградацију”, рекао је шеф Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев.

Amerika, SAD

Анкета “Политика”: Велики проценат људи у ЕУ сматра САД непоузданим савезником

Напори америчког председника Доналда Трампа да преправи међународне односе, посебно у Европи, наилазе на негодовање у земљама које су традиционално лојални партнери Сједињених Америчких Држава, а велики проценат анкетираних грађана у Европи је оценио да […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *