Evropski pakt o migracijama i azilu, sveobuhvatni zakonodavni paket kojim se uvode zajednička pravila za upravljanje migracijama, kontrolu granica i postupke azila, počeo je danas da se primenjuje u svim državama članicama Evropske unije.
Pakt obuhvata 10 zakonodavnih akata o kojima se pregovaralo osam godina. Novi sistem predviđa obaveznu solidarnost među državama članicama u slučaju migracionog pritiska, brže postupke azila i efikasnije upravljanje spoljnim granicama EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da pakt donosi sigurnije spoljne granice, solidarnost među članicama i efikasnije postupke za azil i vraćanje ilegalnih migranata.
Glavni element pakta je obavezna solidarnost u slučaju da se jedna ili više država nađu pod nesrazmernim migracionim pritiskom. U tom slučaju ostale članice moći će da biraju između prihvata tražilaca azila iz pogođene države, uplate finansijskog doprinosa u zajednički fond ili pružanja operativne i tehničke podrške.
Četiri zemlje koje su pod najvećim pritiskom — Kipar, Grčka, Italija i Španija — moći će da traže pomoć iz fonda solidarnosti. Ta pomoć uključuje premeštanje 21.000 tražilaca azila ili finansijsku pomoć u iznosu do 420 miliona evra iz budžeta EU.
Te brojke dogovorene su za period od 12. juna do kraja 2026. godine, a nakon toga će se za svaku godinu određivati novi iznosi i kvote, u zavisnosti od potreba.
Hrvatska je među šest država koje mogu da traže potpuno ili delimično izuzeće od obaveze doprinosa mehanizmu solidarnosti. Pored Hrvatske, to pravo imaju i Austrija, Bugarska, Češka, Estonija i Poljska, jer je Evropska komisija utvrdila da su u poslednjih pet godina bile izložene kumulativnom migracionom pritisku.
To znači da te države neće morati da daju finansijsku pomoć niti da primaju migrante iz članica koje su pod najvećim pritiskom, ako im izuzeće bude odobreno.
Paktom se uvode i strože i brže procedure direktno na spoljnim granicama Evropske unije, posebno za osobe koje dolaze iz zemalja sa niskom stopom odobravanja azila. Cilj je da se brže utvrdi ko ima pravo na međunarodnu zaštitu, a ko mora da bude vraćen u zemlju porekla.
Nova pravila predviđaju obaveznu registraciju svih neregularnih migranata i detaljne bezbednosne, zdravstvene i identifikacione provere. Ubrzani postupak na granici primenjivaće se na lica koja predstavljaju bezbednosni rizik, koja su dovela vlasti u zabludu o svom identitetu ili dolaze iz zemalja u kojima je stopa odobravanja azila manja od 20 odsto.
Postupak može da traje najviše 12 nedelja, izuzetno do 16 nedelja. Osobe čiji zahtev bude odbijen moraće da budu vraćene u roku od 12 nedelja. U slučaju krize, postupci azila i povratka mogu biti produženi za još šest nedelja.
Pakt je izazvao kritike sa obe strane političkog spektra. Desnica tvrdi da nije dovoljno strog i da neće zaustaviti masovnu neregularnu migraciju, dok levica i organizacije za ljudska prava ocenjuju da je previše restriktivan i da ugrožava pravo na azil.
Hrvatska se u ovoj reformi nalazi u posebnom položaju, jer je spoljna granica šengenskog prostora i godinama jedna od glavnih tranzitnih tačaka na balkanskoj migrantskoj ruti.
