Председник Европског савета Антонио Кошта предложио је успостављање директног контакта између Европске уније и Москве, што је изазвало контроверзе међу европским политичарима и у медијима. Управо ти покушаји да успостави контакт са Русијом сада би га могли коштати реизбора, пише “Политико”.
Амерички “Блумберг” известио је, позивајући се на изворе наводно упознате са ситуацијом, да је председник Европског савета Антонио Кошта контактирао Кремљ у настојању да укључи руског председника Владимира Путина у разговоре о окончању сукоба у Украјини. Према писању “Блумберга”, Коштин главни саветник обавио је наводно два разговора са високим руским званичником блиским Путину, с циљем припреме терена за “будуће, садржајније контакте”. Потврда из Кремља о наводном разговору није стигла.
Кошта је раније изјавио да би Европска унија требало да успостави директан контакт са Москвом како би могла да саслуша руску страну. Његови покушаји да успостави контакт са Русијом покренули су дебату међу европским политичарима и у медијима о томе ко би требало да представља ЕУ ако се дијалог са Русијом настави.
“Политико” наводи да би ове несугласице могле имати негативне последице по Коштине изгледе да добије још један мандат као шеф Европског савета пошто о његовом избору одлучују европски лидери.
Ова ситуација могла би се одразити и на Коштину способност да освоји поверење влада у време када надгледа неке од најсложенијих унутрашњих преговора ЕУ о следећем седмогодишњем буџету блока од два билиона евра.
Како наводи “Политико”, од ступања на дужност у децембру 2024. године, Кошта је добијао само похвале од лидера које представља и од чије подршке зависи. Међутим, талас незадовољства који расте последњих неколико месеци достигао је врхунац на самиту којим је председавао прошле недеље.
Ненајављени контакт његовог шефа кабинета са руским званичницима, који је прекинуо вишегодишњу дипломатску тишину између ЕУ и Москве, изненадио је многе.
“Политико” пише да је дебата о томе ко би требало да представља ЕУ у разговорима са Русијом толико трајала у четвртак увече да су лидери закаснили два сата на вечеру и били су приморани да одложе планирану дискусију о Кини.
Познато је и ко је био највише незадовољни, ко би други него председник Француске Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц. Још један лидер, чији идентите Политико не открива, био је, како наводе, видљиво љут када је разговарао са новинарима на приватном састанку.
У јавности, неки европски лидери су га “бранили”, па је шпански премијер Педро Санчез рекао да је контакт са Русијом “разумљив”, док је белгијски премијер Барт Де Вевер тај поступак оценио као “потпуно нормалан” – чак се и нашалио пред камерама и рекао да би ЕУ требало да га пошаље Кошту у Москву.
Словачки премијер Роберт Фицо је рекао да подржава председника Европског савета и да поздравља када је у питању Русија. Он је указао и да има неколико премијера који деле његово мишљење,.
Међутим, према речима девет дипломата, како пише “Политико”, незадовољство иза кулиса било је “опипљиво”. Неки су чак упоредили Коштине поступке са поступцима његовог претходника, Шарла Мишела, који је, жали се бриселски медиј, покушавао да “води политику без консултација са државама чланицама”.
Естонска премијерка Кристен Михал је у интервјуу за “Политико” изјавила да је Кошта направио погрешан потез и указала да ЕУ не може бити и посредник у решавању сукобу и подршка Украјини. Литвански председник Гитанас Науседа рекао је за Блумберг да не мисли да је сада право време за почетак преговора .
Коштин портпарол је одбио да коментарише ове наводе за “Политико”, а његова канцеларија је прошле недеље инсистирала да обраћање Кремљу није био покушај покретања преговора или посредовања између Русије и Украјине, већ допринос отварању канала комуникације како би ЕУ била спремна “ако и када руски председник Владимир Путин озбиљно схвати мировне преговоре”.
У Бриселу је 18. и 19. јуна одржан самит Европске уније. Према наводима портала “Политико”, више учесника подржало је иницијативу председника Европског савета Антонија Коште да се обнови дијалог са Москвом.
С друге стране, том предлогу успротивили су се председник Француске Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц. Они сматрају да тренутно није погодан тренутак за такав корак, а да би, када за то дође време, иницијативу требало да преузму Париз, Берлин и Лондон.
Русија је више пута изјавила да је спремна за разговор и да тежи преговарачком решењу украјинске кризе, у контексту договора које су постигли руски председник Владимир Путин и амерички лидер Доналд Трамп на самиту у Анкориџу, укључујући решавање основних узрока сукоба у виду претњи по националну безбедност Русије.
