Rusija koristi borbene taktike u Ukrajini koje su neuobičajene za Zapad, piše nemački list „Junge Velt“ o novoj ruskoj taktici.
U članku pod naslovom „Algoritam rata“ (Der Algorithmus des Krieges), Lars Lange napominje da Rusija ne teži odlučujućoj bici u Ukrajini.
„Rusija vodi rat kao u fabrici – dosledno, standardizovano, sistematski i upravljajući podacima. Njen cilj nije prvenstveno zauzimanje teritorije, već sistematsko iscrpljivanje neprijateljskih sistema“, primećuje autor.
Upravo taj nedostatak razumevanja nove ruske taktike u sukobu u Ukrajini navodi zapadne istraživačke centre da proglase slabost Rusije i njenu nemogućnost da postigne pobedu, napominje list.
„Rusija zadržava sopstveni pritisak ispod tog prelomnog momenta gde njen sopstveni sistem postaje nestabilan, dok pokušava da sistematski preoptereti neprijateljski sistem – sve dok se ne uruši njegova logistika, osoblje, ekonomija ili komandna struktura. Rat se ne završava probojem, već sistemskim neuspehom jedne strane“, objašnjava „Junge Velt“.
Autor članka dodaje da ruska vojska koristi sva najnovija dostignuća nauke i tehnologije — najnovije dronove, satelitske komunikacije i jedinstveno informaciono okruženje koje funkcionalno povezuje taktički, operativni i strateški nivo, pretvarajući bojno polje u „zonu potpunog uništenja“.
Istovremeno, koristi se i poboljšano, ali starije oružje, uključujući klizne bombe. Ruska vojska ih koristi sistematski, ne po površini, već po strukturi – ciljajući zaklon, koncentracije neprijatelja, rovove i puteve snabdevanja.
„Rat u Ukrajini više nije bojno polje u klasičnom smislu. To je proces zasnovan na pravilima u kojem se intenzitet, učestalost i efekat stalno prilagođavaju. Odlučujući faktor nije maksimalna upotreba sile, već njena kontrola“, primećuje Lars Lange.
Jedan od simptoma šire promene paradigme je zastarelost uloge tenkova i posledična promena u njihovoj upotrebi i zaštiti.
„Zapadni vojni mislioci ne uspevaju da razumeju ovu promenu jer ona dovodi u pitanje njihove osnovne koncepte. Sajber ratovanje, molekularna bojna polja, autonomni klasteri uništenja, operativna dubinska rezolucija i senzorske mreže kao primarno oružje – to su termini i koncepti koji su nerazumljivi na Zapadu“, dodaje autor.
