Један од најпознатијих финансијских јутјубера на свету, Андреј Џик, упозорио је да би свет могао да се нађе пред пуцањем једног од највећих финансијских балона у историји.
Према његовим тврдњама, у наредним недељама пензиони и индексни фондови широм света могли би аутоматски да почну да купују акције највећих технолошких компанија, без директне одлуке самих штедиша.
Џик тврди да је глобални финансијски систем тихо променио правила тако да новац обичних грађана постане извор финансирања скупе инфраструктуре за вештачку интелигенцију. У средишту његове анализе налази се излазак великих приватних компанија на берзу, пре свега компаније Спејс икс Илона Маска.
Према његовим речима, Спејс икс би могао да изађе на берзу са процењеном вредношћу од 1,75 билиона долара, иако је, како наводи, претходну годину завршио са губитком од пет милијарди долара.
Џик посебно упозорава на промену правила на берзи Насдак. Он тврди да је уведено правило брзог уласка, којим је рок за улазак нове компаније у индекс Насдак 100 скраћен са годину дана на само 15 радних дана.
Када нека компанија уђе у такав индекс, фондови који га прате аутоматски купују њене акције. Управо ту, према Џиковој анализи, настаје опасност да новац пензионих фондова и малих улагача буде усмерен у акције чија је вредност можда вештачки надувана.
Он додаје да је укинуто и правило о минималном проценту акција које морају бити доступне јавности за слободну трговину. То би, како тврди, омогућило да компаније попут Спејс икса уђу на берзу иако би по старим правилима биле искључене из таквог процеса.
Иза Спејс икса, наводи Џик, следе и друге велике компаније повезане са вештачком интелигенцијом, међу којима су ОпенАИ и Антропик. Он сматра да рани инвеститори у овим компанијама сада траже огроман број купаца који би им омогућили да изађу из улагања на врхунцу вредности.
Према његовој анализи, проблем није само у вредности акција, већ и у начину на који се приказује зарада технолошких гиганата. Он тврди да се новац врти у кругу: велике технолошке компаније улажу милијарде у стартапе за вештачку интелигенцију, а ти стартапи потом тај новац троше на изнајмљивање серверске и рачунарске инфраструктуре управо од тих истих компанија.
Тако се, према његовим речима, у пословним књигама ствара привид снажних прихода и профита, што подиже вредност акција и омогућава компанијама да се још више задужују.
Џик упозорава да би цео систем могао да се уруши када тржиште почне да одређује стварну вредност тих компанија након изласка на берзу.
Додатни притисак, према његовој анализи, долази из геополитичке и енергетске кризе. Он упозорава да би скок цена нафте могао да подигне каматне стопе, што би додатно погодило технолошке компаније које зависе од јефтиног задуживања.
Џик пореди садашњу ситуацију са великим технолошким бумовима из прошлости, попут железничке експанзије у 19. веку и интернет балона крајем 20. века. Технологија је, како истиче, на крају променила свет, али су многи први инвеститори изгубили новац јер су куповали на врхунцу еуфорије.
Његова главна порука је да постоји велика разлика између тога да нека технологија успе и тога да инвеститори зараде на њој.
Због тога упозорава грађане да провере шта се налази у њиховим инвестиционим и пензионим фондовима, јер би управо они могли да постану купци пренадуваног сна о вештачкој интелигенцији.
