Jedan od najpoznatijih finansijskih jutjubera na svetu, Andrej Džik, upozorio je da bi svet mogao da se nađe pred pucanjem jednog od najvećih finansijskih balona u istoriji.
Prema njegovim tvrdnjama, u narednim nedeljama penzioni i indeksni fondovi širom sveta mogli bi automatski da počnu da kupuju akcije najvećih tehnoloških kompanija, bez direktne odluke samih štediša.
Džik tvrdi da je globalni finansijski sistem tiho promenio pravila tako da novac običnih građana postane izvor finansiranja skupe infrastrukture za veštačku inteligenciju. U središtu njegove analize nalazi se izlazak velikih privatnih kompanija na berzu, pre svega kompanije Spejs iks Ilona Maska.
Prema njegovim rečima, Spejs iks bi mogao da izađe na berzu sa procenjenom vrednošću od 1,75 biliona dolara, iako je, kako navodi, prethodnu godinu završio sa gubitkom od pet milijardi dolara.
Džik posebno upozorava na promenu pravila na berzi Nasdak. On tvrdi da je uvedeno pravilo brzog ulaska, kojim je rok za ulazak nove kompanije u indeks Nasdak 100 skraćen sa godinu dana na samo 15 radnih dana.
Kada neka kompanija uđe u takav indeks, fondovi koji ga prate automatski kupuju njene akcije. Upravo tu, prema Džikovoj analizi, nastaje opasnost da novac penzionih fondova i malih ulagača bude usmeren u akcije čija je vrednost možda veštački naduvana.
On dodaje da je ukinuto i pravilo o minimalnom procentu akcija koje moraju biti dostupne javnosti za slobodnu trgovinu. To bi, kako tvrdi, omogućilo da kompanije poput Spejs iksa uđu na berzu iako bi po starim pravilima bile isključene iz takvog procesa.
Iza Spejs iksa, navodi Džik, slede i druge velike kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom, među kojima su OpenAI i Antropik. On smatra da rani investitori u ovim kompanijama sada traže ogroman broj kupaca koji bi im omogućili da izađu iz ulaganja na vrhuncu vrednosti.
Prema njegovoj analizi, problem nije samo u vrednosti akcija, već i u načinu na koji se prikazuje zarada tehnoloških giganata. On tvrdi da se novac vrti u krugu: velike tehnološke kompanije ulažu milijarde u startape za veštačku inteligenciju, a ti startapi potom taj novac troše na iznajmljivanje serverske i računarske infrastrukture upravo od tih istih kompanija.
Tako se, prema njegovim rečima, u poslovnim knjigama stvara privid snažnih prihoda i profita, što podiže vrednost akcija i omogućava kompanijama da se još više zadužuju.
Džik upozorava da bi ceo sistem mogao da se uruši kada tržište počne da određuje stvarnu vrednost tih kompanija nakon izlaska na berzu.
Dodatni pritisak, prema njegovoj analizi, dolazi iz geopolitičke i energetske krize. On upozorava da bi skok cena nafte mogao da podigne kamatne stope, što bi dodatno pogodilo tehnološke kompanije koje zavise od jeftinog zaduživanja.
Džik poredi sadašnju situaciju sa velikim tehnološkim bumovima iz prošlosti, poput železničke ekspanzije u 19. veku i internet balona krajem 20. veka. Tehnologija je, kako ističe, na kraju promenila svet, ali su mnogi prvi investitori izgubili novac jer su kupovali na vrhuncu euforije.
Njegova glavna poruka je da postoji velika razlika između toga da neka tehnologija uspe i toga da investitori zarade na njoj.
Zbog toga upozorava građane da provere šta se nalazi u njihovim investicionim i penzionim fondovima, jer bi upravo oni mogli da postanu kupci prenaduvanog sna o veštačkoj inteligenciji.
