Poljska katolička crkva u saradnji sa Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova razradjuje plan za slučaj rata ali i drugih kriznih situacija u kojima je potrebno sklonište i pomoć civilnom stanovništvu, saopštio je predsednik Biskupske konferencije Poljske nadbiskup Tadeuš Vojda.
“Ima bojazni da će rat doći u Poljsku, što je sasvim razumljivo. Na sreću nismo pasivni da čekamo na razvoj dogadjaja. U Biskupskoj konferenciji formirana je radna grupa sastavljena od nekoliko ljudi iz raznih institucija, uključujući Karitas Poljske, koja saradjuje sa Ministarstvom odbrane i MUP-om”, kazao je Vojda televiziji Polsat.
Vlada premijera Donalda Tuska ponudila je nedavno saradnju crkvama, budući da, posebno Poljska katolička crkva, ima gustu mrežu župa i parohija, pre svega u manjim mestima, te crkve mogu da odigraju važnu ulogu u pomoći stanovništvu da preživi prve momente krize i nadje sklonište.
“Vlada je svesna da u kriznim situacijama većina Poljaka traži prvo pomoć od crkve a posle od institucija u opštinama. Za sveštenike pripremamo priručnik za slučaj krize a u nekim mestima se već sprovodi obuka. Država nam je dala garancije da će župama dati u slučaju krize generatore, zalihe vode, lekova i higijenskih potreba”, rekao je predsednik poljske Biskupske konferencije.
U Poljskoj je prema poslednjim statistikama 10.325 župa od čega je 688 manastira i one će prema planu koji pripremaju sa vladom pomagati u evakuaciji dobara kulture, pomagati izbeglicama, organizovati humanitarne koridore i obezbedjivati skloništa.
Poljska je inače zajedno sa Nemačkom među 10 država članica koje razradjuju i zajedničke planove evakuacije stanovništva u slučaju ozbiljne krize ili rata.
U februaru ove godine zemlje regiona oko Baltičkog mora potpisale su memorandum o saradnji u slučaju rata u olakšanom premeštanju stanovništva preko granica tih zemalja kada bi zajedno organizovale transport, olakšale granične kontrole i uspostavile humanitarne koridore.
“Iskustva iz rata u Ukrajini pokazuju da privremeno premeštanje civila omogućva nastavak odbrane zemlje uz istovremenu zaštitu stanovništva”, stoji u memorandumu koji su potpisale Poljska, Nemačka, Danska, Island, Švedska, Norveška, Finska, Litvanije, Letonija i Estonija.
