Пољска католичка црква у сарадњи са Министарством одбране и Министарством унутрашњих послова разрадјује план за случај рата али и других кризних ситуација у којима је потребно склониште и помоћ цивилном становништву, саопштио је председник Бискупске конференције Пољске надбискуп Тадеуш Војда.
“Има бојазни да ће рат доћи у Пољску, што је сасвим разумљиво. На срећу нисмо пасивни да чекамо на развој догадјаја. У Бискупској конференцији формирана је радна група састављена од неколико људи из разних институција, укључујући Каритас Пољске, која сарадјује са Министарством одбране и МУП-ом”, казао је Војда телевизији Полсат.
Влада премијера Доналда Туска понудила је недавно сарадњу црквама, будући да, посебно Пољска католичка црква, има густу мрежу жупа и парохија, пре свега у мањим местима, те цркве могу да одиграју важну улогу у помоћи становништву да преживи прве моменте кризе и надје склониште.
“Влада је свесна да у кризним ситуацијама већина Пољака тражи прво помоћ од цркве а после од институција у општинама. За свештенике припремамо приручник за случај кризе а у неким местима се већ спроводи обука. Држава нам је дала гаранције да ће жупама дати у случају кризе генераторе, залихе воде, лекова и хигијенских потреба”, рекао је председник пољске Бискупске конференције.
У Пољској је према последњим статистикама 10.325 жупа од чега је 688 манастира и оне ће према плану који припремају са владом помагати у евакуацији добара културе, помагати избеглицама, организовати хуманитарне коридоре и обезбедјивати склоништа.
Пољска је иначе заједно са Немачком међу 10 држава чланица које разрадјују и заједничке планове евакуације становништва у случају озбиљне кризе или рата.
У фебруару ове године земље региона око Балтичког мора потписале су меморандум о сарадњи у случају рата у олакшаном премештању становништва преко граница тих земаља када би заједно организовале транспорт, олакшале граничне контроле и успоставиле хуманитарне коридоре.
“Искуства из рата у Украјини показују да привремено премештање цивила омогућва наставак одбране земље уз истовремену заштиту становништва”, стоји у меморандуму који су потписале Пољска, Немачка, Данска, Исланд, Шведска, Норвешка, Финска, Литваније, Летонија и Естонија.
