Ministarka spoljnih poslova Islanda Torgerdur Katrin Gunarsdotir strahuje da će se njena zemlja suočiti sa “bregzit trenutkom” na predstojećem referendumu o članstvu u EU, usred upozorenja o dezinformacijama, stranom mešanju i veštačkoj inteligenciji.
Nešto više od tri meseca pre nego što će Island glasati o tome da li će nastaviti pregovore o pristupanju sa EU, Gunarsdotir je optužila pojedince i grupe iz zemlje i van nje za “širenje zastrašivanja”, rekavši da je Island pogođen dezinformacijama i retorikom preuzetom “iz priručnika Najdžela Faraža i Reforme UK”.
Kako je objasnila – referendum je u opasnosti da bude meta “aktera koji pokušavaju da negativno utiču na našu javnu debatu” i upozorila da bi strano mešanje i širenje dezinformacija mogli na kraju da utiču na rezultat.
“Plašim se da ćemo se suočiti sa bregzit trenutkom“, rekla je za “Gardijan”. “To bi, sa moje tačke gledišta, bio prilično opasan put jer je bilo svih vrsta laži koje su iznosili zagovornici bregzita.” Navela je sporne brojke koje je koristila kampanja za izlazak o tome koliko novca je Velika Britanija poslala EU.
Torgerdur kaže da bregzit “treba da bude primer kako ne treba voditi kampanju”, a ne nešto što treba oponašati. “Ništa od onoga što su obećali nije zapravo aktivirano ili realizovano”, rekla je.
Islandska koaliciona vlada iznenadila je mnoge kada je u martu objavila da će referendum o EU održati 29. avgusta, nakon što je prethodno rekla da će to učiniti najkasnije do 2027. godine.
Ovaj potez je delimično motivisan pretnjama SAD, dugogodišnjeg bliskog saveznika Islanda, da će silom pripojiti njegovog najbližeg suseda, Grenland.
Zemlja je prvi put podnela zahtev za članstvo u EU 2009. godine, a sledeće godine Savet EU je pristao da otvori pregovore o pristupanju, ali se islandska vlada 2013. godine povukla.
Ako Islanđani glasaju za, pregovori će se nastaviti, a ako se postigne dogovor, vlada će održati drugi referendum o tome da li ga treba prihvatiti ili ne.
Ankete javnog mnjenja pokazuju tesnu razliku. Prema nedavnoj anketi sprovedenoj u ime Ministarstva spoljnih poslova, 42 posto Islanđana bilo je za ponovno otvaranje pregovora o pristupanju, a 39 odsto je bilo protiv.
Zagovornici pridruživanja EU vide ga važnim za međunarodnu bezbednost i prilikom za bolju integraciju u Evropi, dok oni koji su protiv upozoravaju na potencijalni uticaj na ribarstvo, poljoprivredu i suverenitet Islanda.
