Министарка спољних послова Исланда Торгердур Катрин Гунарсдотир страхује да ће се њена земља суочити са “брегзит тренутком” на предстојећем референдуму о чланству у ЕУ, усред упозорења о дезинформацијама, страном мешању и вештачкој интелигенцији.
Нешто више од три месеца пре него што ће Исланд гласати о томе да ли ће наставити преговоре о приступању са ЕУ, Гунарсдотир је оптужила појединце и групе из земље и ван ње за “ширење застрашивања”, рекавши да је Исланд погођен дезинформацијама и реториком преузетом “из приручника Најџела Фаража и Реформе УК”.
Како је објаснила – референдум је у опасности да буде мета “актера који покушавају да негативно утичу на нашу јавну дебату” и упозорила да би страно мешање и ширење дезинформација могли на крају да утичу на резултат.
“Плашим се да ћемо се суочити са брегзит тренутком“, рекла је за “Гардијан”. “То би, са моје тачке гледишта, био прилично опасан пут јер је било свих врста лажи које су износили заговорници брегзита.” Навела је спорне бројке које је користила кампања за излазак о томе колико новца је Велика Британија послала ЕУ.
Торгердур каже да брегзит “треба да буде пример како не треба водити кампању”, а не нешто што треба опонашати. “Ништа од онога што су обећали није заправо активирано или реализовано”, рекла је.
Исландска коалициона влада изненадила је многе када је у марту објавила да ће референдум о ЕУ одржати 29. августа, након што је претходно рекла да ће то учинити најкасније до 2027. године.
Овај потез је делимично мотивисан претњама САД, дугогодишњег блиског савезника Исланда, да ће силом припојити његовог најближег суседа, Гренланд.
Земља је први пут поднела захтев за чланство у ЕУ 2009. године, а следеће године Савет ЕУ је пристао да отвори преговоре о приступању, али се исландска влада 2013. године повукла.
Ако Исланђани гласају за, преговори ће се наставити, а ако се постигне договор, влада ће одржати други референдум о томе да ли га треба прихватити или не.
Анкете јавног мњења показују тесну разлику. Према недавној анкети спроведеној у име Министарства спољних послова, 42 посто Исланђана било је за поновно отварање преговора о приступању, а 39 одсто је било против.
Заговорници придруживања ЕУ виде га важним за међународну безбедност и приликом за бољу интеграцију у Европи, док они који су против упозоравају на потенцијални утицај на рибарство, пољопривреду и суверенитет Исланда.
