Новоизабрани мађарски премијер жели да успостави ближе везе са Аустријом и другим централноевропским земљама како би имао већу моћ у Бриселу
Будући мађарски лидер жели да оживи утицај централне Европе користећи њену империјалну прошлост, пише “Политико”.
Новоизабрани премијер Петер Мађар каже да ће продубити везе са суседним државама, посебно са Аустријом, засноване на јаким економским везама и заједничкој историји укорењеној у Аустроугарском царству с краја деветнаестог века.
“Некада смо делили земљу, а Аустрија је кључни економски партнер Мађарске”, рекао је Мађар након победе над Виктором Орбаном на изборима почетком месеца. “Желео бих да ојачам однос између Мађарске и Аустрије из историјских, али и из културних и економских разлога”.
Мађар је победио Орбана делимично обећањем да ће ресетовати односе Мађарске са ЕУ, али замишља да то учини у оквиру охрабреног блока централноевропских земаља предвођених истомишљеницима десничарских лидера за које верује да деле културни поглед, економске интересе и конзервативне ставове о свему, од миграција до енергетске политике. Са изузетком Пољске, ове земље — смештене између Западне Европе и Русије — такође су традиционално показивале већу спремност да одржавају пословне везе са Москвом.
Нови мађарски лидер је већ јавно изнео како би могао да оствари своју визију централноевропског блока. На конференцији за новинаре почетком овог месеца предложио је спајање Вишеградске групе — неформалног савеза Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке — са Славков форматом, оквиром за сарадњу који укључује Аустрију, Чешку и Словачку.
“Верујем да је ово у интересу сваке земље, укључујући Аустрију и Мађарску”, рекао је Мађар. “Зато се надам да ћемо моћи да постигнемо напредак овде.”
Као јасан сигнал те стратегије, Мађар је рекао да ће његова прва путовања као новог мађарског лидера почетком маја бити у Варшаву и Беч.
Аустријска влада делује пријемчиво за ову идеју.
Високи аустријски дипломата, који је тражио да остане анониман, рекао је “Политику” да постоји инхерентна логика у јачању сарадње међу централноевропским државама унутар ЕУ по узору на модел Бенелукса.
“Све смо државе отприлике исте величине са много заједничких интереса и заједно бисмо били релевантнији у смислу гласачке моћи”, рекао је дипломата.
Ипак, кључне разлике остају међу централноевропским земљама које ће сигурно отежати напоре за стварање ближег савеза. На пример, што се тиче Украјине, Аустрија и Пољска активно подржавају додатну помоћ ЕУ за Кијев. Иако се од Мађарске под Мађаром више не очекује да омета помоћ као што је то учинио Орбан, она се придружила Чешкој и Словачкој у одустајању од подршке пакету кредита ЕУ за Кијев од 90 милијарди евра. Земље такође имају различите ставове о приступању Украјине блоку.
Упркос тим разликама, стручњаци тврде да међу централноевропским земљама и даље постоје снажни заједнички интереси, посебно када је реч о економским иницијативама и великим инфраструктурним пројектима.
“Ако би ове земље могле да представе интегрисане предлоге и интегрисане пројекте који су координисани, то би ојачало њихову позицију када је у питању расподела средстава и кохезионог новца из Брисела”, рекао је Рајнхард Хајниш, политиколог са Универзитета у Салцбургу.
Мађаров напор да изгради централноевропски савез такође може бити укорењен у његовом разумевању како моћ заправо функционише у Бриселу. Долазећи премијер је провео скоро деценију тамо као дипломата под Орбаном пре него што је раскинуо са популистичком странком Фидес и постао посланик Европског парламента са својом конзервативном политичком снагом, Тисом.
“Он је у основи први мађарски премијер који савршено разуме како функционишу бриселске и ЕУ машинерије”, рекао је Стефано Ботони, професор на Универзитету у Фиренци који се фокусира на Источну Европу. “А ако желите да имате већи значај у Бриселу, ако желите да будете противтежа великим (земљама) – Француској, Немачкој – онда морате да удружите снаге”.
