Vlade u pet članica Evropske unije – Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Italiji i Slovačkoj “dosledno i namerno” slabe vladavinu prava, a demokratski standardi su pogoršani u još šest zemalja, ocenila je nevladina organizacija Libertis (Liberties) u novom izveštaju koji je danas objavljen.
Analiza Libertisa, urađena u saradnji sa gotovo 40 nevladinih organizacija, procenjuje napredak u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i sistema kontrole i ravnoteže, u 22 članice EU.
Izveštaj pokazuje kontinuirani pad vladavine prava širom Unije, a najizraženiji je u sistemu kontrole i ravnoteže.
“Široko rasprostranjeni problemi su identifikovani u vezi sa ubrzanim donošenjem zakona, zakonima koji ograničavaju organizacije civilnog društva i nezavisnošću institucija za nadzor”, saopštio je Libertis.
U izveštaju se za zemlje sa jakim demokratskim tradicijama Belgiju, Dansku, Francusku, Nemačku, Maltu i Švedsku navodi da vladavina prava opada u nekim oblastima, ali da erozija nije deo sveukupne političke strategije.
Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija stagniraju, jer se uslovi vladavine prava nisu ni poboljšali ni pogoršali.
U izveštaju se navodi da je u Poljskoj vlada Donalda Tuska pokušala da obnovi ključne elemente vladavine prava, ali da “ograničen napredak do sada pokazuje koliko izazovno i krhko može biti obnavljanje ugrožene institucionalne nezavisnosti”.
Letonija je jedina zemlja koja je dobila status “vrednog radnika”, sa vladom koja aktivno unapređuje standarde vladavine prava.
Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Italija i Slovačka su svrstane u kategoriju zemalja koje “demontiraju” vladavinu prava.
Vladavina prava u Slovačkoj je, pod vlašću premijera Roberta Fica, nazadovala u svim oblastima, pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i civilnom društvu.
Mađarska “u mnogim pogledima ostaje u posebnoj kategoriji, nastavljajući da sprovodi sve regresivnije zakone i politike bez ikakvih znakova promene”.
Organizacija je posebna naglasak stavila na pravo na mirne proteste, ocenivši da su utvrđena kršenja širom EU, dok Evropska komisija nije dala nikakve preporuke o tome u svom izveštaju o vladavini prava.
U saopštenju se dodaje da se od zabrana pojedinačnih protesta i prekomerne upotrebe sile policije ide ka sve češćim sudskim postupcima i restriktivnom zakonodavstvu, a kao primeri se navode Mađarska, Letonija, Italija i Španija.
“Ovi događaji ukazuju na širu promenu: umesto da se protest štiti kao osnovno pravo, on se umesto toga predstavlja kao pitanje javne bezbednosti. Ovo odvraća učešće, smanjuje aktivizam i normalizuje ograničenja javnog protivljenja”, saopštio je Libertis.
U oblasti pravosuđa takođe nema napretka, ocenio je Libertis, istakavši posebno “novi trend sve više kritičnog ili neprijateljskog političkog diskursa prema pravosuđu i institucijama za ljudska prava”.
Libertis je naveo da veliki napredak nije ostvaren ni u borbi protiv korupcije, a kada je reč o slobodi medija, samo je mali broj zemalja ostvario merljiva poboljšanja.
Napadi na novinare povećali su se u Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Holandiji i Slovačkoj.
Prema oceni organizacije, mehanizmi EU za rešavanje problema erozije vladavine prava su uglavnom neefikasni, većina članica ne sprovodi smernice u konkretne akcije uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.
U izveštaju se navodi da je 93 odsto svih preporuka Komisije iz izveštaja o vladavini prava 2025. godine bilo ponavljanje iz ranijih godina, a da je broj novih preporuka prepolovljen od 2024.
Od 100 preporuka Komisije koje je analizirao Libertis, nije bilo nikakvog napretka u sprovođenju 61 preporuke, dok je u slučaju 13 preporuka zabeleženo pogoršanje, a nijedna preporuka nije u potpunosti sprovedena.
Libertis je u izveštaju izrazio zabrinutost i zbog pada vladavine prava unutar institucija EU, posebno zbog donošenja zakona po ubrzanom postupku, neuspeha da zaštiti osnovna prava i kampanje osmišljene da potkopa legitimitet organizacija za nadzor.
