Владе у пет чланица Европске уније – Бугарској, Хрватској, Мађарској, Италији и Словачкој “доследно и намерно” слабе владавину права, а демократски стандарди су погоршани у још шест земаља, оценила је невладина организација Либертис (Либертиес) у новом извештају који је данас објављен.
Анализа Либертиса, урађена у сарадњи са готово 40 невладиних организација, процењује напредак у областима правосуђа, борбе против корупције, слободе медија и система контроле и равнотеже, у 22 чланице ЕУ.
Извештај показује континуирани пад владавине права широм Уније, а најизраженији је у систему контроле и равнотеже.
“Широко распрострањени проблеми су идентификовани у вези са убрзаним доношењем закона, законима који ограничавају организације цивилног друштва и независношћу институција за надзор”, саопштио је Либертис.
У извештају се за земље са јаким демократским традицијама Белгију, Данску, Француску, Немачку, Малту и Шведску наводи да владавина права опада у неким областима, али да ерозија није део свеукупне политичке стратегије.
Чешка, Естонија, Грчка, Ирска, Литванија, Холандија, Пољска, Румунија, Словенија и Шпанија стагнирају, јер се услови владавине права нису ни побољшали ни погоршали.
У извештају се наводи да је у Пољској влада Доналда Туска покушала да обнови кључне елементе владавине права, али да “ограничен напредак до сада показује колико изазовно и крхко може бити обнављање угрожене институционалне независности”.
Летонија је једина земља која је добила статус “вредног радника”, са владом која активно унапређује стандарде владавине права.
Бугарска, Хрватска, Мађарска, Италија и Словачка су сврстане у категорију земаља које “демонтирају” владавину права.
Владавина права у Словачкој је, под влашћу премијера Роберта Фица, назадовала у свим областима, правосуђу, борби против корупције, слободи медија и цивилном друштву.
Мађарска “у многим погледима остаје у посебној категорији, настављајући да спроводи све регресивније законе и политике без икаквих знакова промене”.
Организација је посебна нагласак ставила на право на мирне протесте, оценивши да су утврђена кршења широм ЕУ, док Европска комисија није дала никакве препоруке о томе у свом извештају о владавини права.
У саопштењу се додаје да се од забрана појединачних протеста и прекомерне употребе силе полиције иде ка све чешћим судским поступцима и рестриктивном законодавству, а као примери се наводе Мађарска, Летонија, Италија и Шпанија.
“Ови догађаји указују на ширу промену: уместо да се протест штити као основно право, он се уместо тога представља као питање јавне безбедности. Ово одвраћа учешће, смањује активизам и нормализује ограничења јавног противљења”, саопштио је Либертис.
У области правосуђа такође нема напретка, оценио је Либертис, истакавши посебно “нови тренд све више критичног или непријатељског политичког дискурса према правосуђу и институцијама за људска права”.
Либертис је навео да велики напредак није остварен ни у борби против корупције, а када је реч о слободи медија, само је мали број земаља остварио мерљива побољшања.
Напади на новинаре повећали су се у Бугарској, Хрватској, Италији, Холандији и Словачкој.
Према оцени организације, механизми ЕУ за решавање проблема ерозије владавине права су углавном неефикасни, већина чланица не спроводи смернице у конкретне акције упркос вишегодишњим препорукама Европске комисије.
У извештају се наводи да је 93 одсто свих препорука Комисије из извештаја о владавини права 2025. године било понављање из ранијих година, а да је број нових препорука преполовљен од 2024.
Од 100 препорука Комисије које је анализирао Либертис, није било никаквог напретка у спровођењу 61 препоруке, док је у случају 13 препорука забележено погоршање, а ниједна препорука није у потпуности спроведена.
Либертис је у извештају изразио забринутост и због пада владавине права унутар институција ЕУ, посебно због доношења закона по убрзаном поступку, неуспеха да заштити основна права и кампање осмишљене да поткопа легитимитет организација за надзор.
