Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је изјавио да ће у свету јачати свест о паду угледа долара, преносе РИА Новости.
“Схватање да долар и друге светске валуте, које се користе као инструмент економског и финансијског рата, губе свој углед, свакако ће се све више учвршћивати”, истакао је он Међународном научно-експертском форуму “Примаковска читања”.
Лавров је скренуо пажњу на речи председника САД Доналда Трампа, који је изјавио да би Американци требало да врате Ирану његову замрзнуту имовину, јер ће у супротном бити подривено поверење у долар.
“Исти принцип може се применити и на све остале огромне резерве и средства других држава која су замрзнута на Западу”, нагласио је шеф руске дипломатије.
Подсетио је на замрзнуте златне и девизне резерве Русије у Европи. Он је указао и на нову траншу помоћи Украјини из Европе у износу већем од шест милијарди долара, која је обезбеђена из прихода остварених од замрзнуте руске имовине.
“За четири године пребачено је укупно 45 милијарди евра. Тврде да та средства нису узета из оног дела златно-девизних резерви, из дела депозита Централне банке који је обухваћен споразумом, већ да је реч о приходима који премашују камату која припада Централној банци. Али то је и даље украден новац. Једно је када можете слободно да располажете својим средствима и добијате камату договорену споразумом са ‘Јуроклиром’, а све преко тога припада њима. Али ви ипак можете слободно да управљате сопственим новцем”, истакао је Лавров.
Међутим, напоменуо је, када вам средства буду блокирана, а затим вам кажу да ви засад сачекате, а да ће они остваривати додатни профит и све то прослеђивати Украјини, онда је то веома озбиљно питање са становишта покушаја Запада да увери свет како је поредак који су створили и који је функционисао при савременим институцијама глобалног управљања и даље актуелан.
Након почетка Специјалне војне операције у Украјини, западне земље увеле су санкције Банци Русије и замрзнуле део њених резерви. Тачан обим блокираних средстава није званично објављен, али се процењује на око 300 милијарди долара. Европска комисија је током прошле године интензивно настојала да добије сагласност држава чланица ЕУ за коришћење руске државне имовине у циљу подршке Кијеву, а разматрана је и могућност њене конфискације.
