Један од најпознатијих политичара британске Лабуристичке партије, Енди Бернам, током више од две деценије политичке каријере обављао је низ важних функција – од министра здравља до градоначелника Великог Манчестера. Он би требало да преузме дужност премијера Велике Британије након одлуке Кира Стармера да поднесе оставку.
Познат је по томе што се пре 10 година два пута безуспешно кандидовао за највишу функцију у Лабуристичкој странци, а многи чланови те странке сматрали су га “кецом из рукава” и практично једином шансом странке за опоравак, након вишемесечног пада у анкетама и лоших резултата избора у мају. После изборног пораза лабуриста 2010. године кандидовао се за председника странке, али није успео да победи Еда Милибанда. Пет година касније поново је ушао у трку за лидера, али је изгубио од Џеремија Корбина.
Бернам се вратио у британски парламент недавном победом на допунским изборима у округу Мејкерфилд, освојивши готово 55 одсто гласова. Његов повратак одмах је покренуо спекулације да би могао да наследи Стармера на челу Лабуристичке партије и владе.
Рођен је 7. јануара 1970. године у Ејнтрију, предграђу Ливерпула. Студирао је енглески језик на Универзитету Кембриџ, а Лабуристичкој партији се придружио још као тинејџер, са свега 15 година. Пре уласка у парламент радио је као политички саветник и истраживач за више високих функционера лабуриста.
Медији пишу да му је отац био инжењер, а мајка рецепционарка у ординацији лекара опште праксе. Били су ватрене присталице лабуриста и Енди је рано развио интересовање за политику. Након дипломирања У Кембриџу, почео је да се бави новинарством, радећи за стручне часописе.
У раним двадесетим годинама, направио је свој први пробој у политици, радећи као истраживач за покојну Тесу Џовел, тадашњу посланицу за Далвич и Вест Норвуд, која је касније била министарка у влади Тонија Блера и Гордона Брауна.
Бернам је био специјални саветник министра културе Криса Смита пре него што је 2001. године изабран за посланика свог родног града Лија, у Великом Манчестеру.
Прво је служио као помоћник министра у Блеровој влади, али се придружио кабинету као главни секретар Министарства финансија, а касније као министар културе и министар здравља у влади Гордона Брауна.
“Краљ севера”
Бернам се кандидовао да постане лидер странке 2010. године, након што је Браун поднео оставку након пораза лабуриста на општим изборима. Иако није успео тог пута, наредних пет година провео је градећи своју репутацију међу присталицама странке.
Покушао је поново 2015. године, када је изгубио од Џеремија Корбина.
Као присталица останка у Европској унији током референдума о Брегзиту, изразио је жељу да види поновно придруживање Уједињеног Краљевства ЕУ за његовог живота.
Због начина на који је водио Велики Манчестер за време пандемије вируса Ковид 19 и критике на рачун владајућих конзервативаца да север Енглеске посматрају са презиром, стекао је надимак “Краљ Севера”. Ожењен је и има троје деце.
Бернам себе описује као социјалисту и припада умеренијем, такозваном “меком левом” крилу лабуриста. Залаже се за јачу улогу државе у секторима попут саобраћаја, енергетике и социјалне заштите, као и за већа овлашћења региона ван Лондона.
Његов политички заштитни знак последњих година постала је идеја да се економски развој равномерније распореди између Лондона и остатка земље, уз снажнију подршку северу Енглеске. Управо тај приступ донео му је велику популарност међу члановима Лабуристичке партије и бирачима широм Британије.
