Sa sve većim brojem zemalja koje žele da se pridruže Evropskoj uniji i usled ograničenih administrativnih kapaciteta, Evropska komisija je počela da koristi veštačku inteligenciju da bi ubrzala obradu zahteva zemalja kandidata.
Dva zvaničnika Evropske komisije zadužena za proširenje rekla su za briselski Politiko da službenici koriste interni alat veštačke inteligencije da ubrzaju jedan od najzahtevnijih delova procesa pristupanja.
Tehnologija se koristi za procenu usklađenosti nacionalnih zakona zemalja kandidata sa pravnim tekovinama EU.
U pitanju je generativni alat veštačke inteligencije koji je razvila Evropska komisija za svoje zaposlene, GPT@EC, i koji je pokrenula 2024. godine zbog zabrinutosti za zaštitu podataka i bezbednosti korišćenjem američkih servisa kao što su Čet Dži-Pi-Ti i Klod.
Proširenje je u novim geopolitičkim okolnostima ponovo postalo jedan od prioriteta EU, a komesarka za proširenje Marta Kos je ove sedmice izjavila da je u poslednjih 16, 17 meseci ostvaren veći napredak nego u prethodnih 15 godina.
Crna Gora planira da do kraja ove godine završi pristupne pregovore i ima cilj da postane članica 2028. Albanija je za oko godinu dana otvorila sve klastere i želi da završi pregovre do kraja sledeće godine, a Ukrajina i Moldavija su ove sedmice otvorile prvi pregovarački klaster i očekuje se da će u julu otvoriti i preostalih pet.
To ubrzanje dolazi sa cenom, navodi Politiko i dodaje da su dva zvaničnika rekla da su zaposleni u Generalnom direktoratu EK za proširenje i istočno susedstvo pod sve većim pritiskom kako se prijave za članstvo povećavaju i pregovori napreduju istovremeno na više frontova.
Jedan zvaničnik Komisije je ipak upozorio da veštačka inteligencija i dalje pravi greške i da se ne treba previše oslanjati na tu tehnologiju.
Neimenovani predstavnici dve zemlje kandidata rekli su za Politiko da bi korišćenje tih alata trebalo da se ograniči na rutinske zadatke i prevođenje dokumenata.
