Са све већим бројем земаља које желе да се придруже Европској унији и услед ограничених административних капацитета, Европска комисија је почела да користи вештачку интелигенцију да би убрзала обраду захтева земаља кандидата.
Два званичника Европске комисије задужена за проширење рекла су за бриселски Политико да службеници користе интерни алат вештачке интелигенције да убрзају један од најзахтевнијих делова процеса приступања.
Технологија се користи за процену усклађености националних закона земаља кандидата са правним тековинама ЕУ.
У питању је генеративни алат вештачке интелигенције који је развила Европска комисија за своје запослене, ГПТ@ЕЦ, и који је покренула 2024. године због забринутости за заштиту података и безбедности коришћењем америчких сервиса као што су Чет Џи-Пи-Ти и Клод.
Проширење је у новим геополитичким околностима поново постало један од приоритета ЕУ, а комесарка за проширење Марта Кос је ове седмице изјавила да је у последњих 16, 17 месеци остварен већи напредак него у претходних 15 година.
Црна Гора планира да до краја ове године заврши приступне преговоре и има циљ да постане чланица 2028. Албанија је за око годину дана отворила све кластере и жели да заврши преговре до краја следеће године, а Украјина и Молдавија су ове седмице отвориле први преговарачки кластер и очекује се да ће у јулу отворити и преосталих пет.
То убрзање долази са ценом, наводи Политико и додаје да су два званичника рекла да су запослени у Генералном директорату ЕК за проширење и источно суседство под све већим притиском како се пријаве за чланство повећавају и преговори напредују истовремено на више фронтова.
Један званичник Комисије је ипак упозорио да вештачка интелигенција и даље прави грешке и да се не треба превише ослањати на ту технологију.
Неименовани представници две земље кандидата рекли су за Политико да би коришћење тих алата требало да се ограничи на рутинске задатке и превођење докумената.
