Evropske zemlje razrađuju rezervni plan za odbranu kontinenta u slučaju da Sjedinjene Države napuste NATO, a ta inicijativa dobija sve veću podršku, piše “Volstrit džornal”, pozivajući se na izvore, prenose RIA Novosti.
“Rezervni plan, čiji je cilj da omogući Evropi da se samostalno brani uz pomoć postojećih vojnih struktura NATO-a u slučaju da SAD napuste Alijansu, uzimaju maha nakon što ga je podržala Nemačka”, navodi list.
Kako se ističe, plan nije osmišljen kao konkurencija NATO-u, već kao mehanizam za zaštitu Evrope ukoliko Vašington povuče svoje snage ili odbije da pruži pomoć.
Prema izvorima, idealan scenario podrazumeva da SAD ostanu u NATO-u, ali da veći deo odgovornosti za odbranu kontinenta preuzme sama Evropa.
Prema navodima lista, ideja je nastala 2025. godine, a dodatno je ubrzana nakon pretnji Donalda Trampa da će zauzeti Grenland. Ističe se da je potreba za ovom inicijativom postala još hitnija nakon odbijanja Evrope da pomogne SAD u operaciji protiv Irana.
Prema izvorima, Nemačka je ranije podržavala koncept SAD kao glavnog garanta evropske bezbednosti, ali kancelar Fridrih Merc sada menja stav, dovodeći u pitanje pouzdanost SAD kao saveznika – kako u sadašnjim okolnostima, tako i u budućnosti. Upravo ta promena u Berlinu dodatno je osnažila podršku inicijativi među evropskim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Poljsku, skandinavske države i Kanadu, koje ovaj plan vide kao svojevrsnu “koaliciju voljnih” unutar NATO-a.
“Tek nakon promene stava Berlina, izrada rezervnog plana prešla je na rešavanje konkretnih vojnih pitanja – kao što su upravljanje vazdušnom i protivraketnom odbranom NATO-a, pravci prebacivanja pojačanja ka Poljskoj i baltičkim zemljama, logističke mreže i organizacija velikih vojnih vežbi u slučaju da se američki komandanti povuku. To i dalje ostaju ključni izazovi”, navodi “Volstrit džornal”.
Pored toga, zagovornici plana smatraju da je neophodno uvođenje obaveznog vojnog roka i ubrzanje evropske proizvodnje u oblastima u kojima kontinent zaostaje za SAD, kao što su protivpodmornička borba, svemirske i obaveštajne sposobnosti, dopuna goriva u vazduhu i vazdušna mobilnost.
Donald Tramp je 1. aprila izjavio da ozbiljno razmatra izlazak SAD iz NATO-a nakon što je alijansa odbila da pomogne Vašingtonu u operaciji protiv Irana. On je reakciju saveznika nazvao “neizbrisivom mrljom” i poručio da SAD ne treba pomoć zemalja NATO-a koje čine sve da je ne pruže.
