Европске земље разрађују резервни план за одбрану континента у случају да Сједињене Државе напусте НАТО, а та иницијатива добија све већу подршку, пише “Волстрит џорнал”, позивајући се на изворе, преносе РИА Новости.
“Резервни план, чији је циљ да омогући Европи да се самостално брани уз помоћ постојећих војних структура НАТО-а у случају да САД напусте Алијансу, узимају маха након што га је подржала Немачка”, наводи лист.
Како се истиче, план није осмишљен као конкуренција НАТО-у, већ као механизам за заштиту Европе уколико Вашингтон повуче своје снаге или одбије да пружи помоћ.
Према изворима, идеалан сценарио подразумева да САД остану у НАТО-у, али да већи део одговорности за одбрану континента преузме сама Европа.
Према наводима листа, идеја је настала 2025. године, а додатно је убрзана након претњи Доналда Трампа да ће заузети Гренланд. Истиче се да је потреба за овом иницијативом постала још хитнија након одбијања Европе да помогне САД у операцији против Ирана.
Према изворима, Немачка је раније подржавала концепт САД као главног гаранта европске безбедности, али канцелар Фридрих Мерц сада мења став, доводећи у питање поузданост САД као савезника – како у садашњим околностима, тако и у будућности. Управо та промена у Берлину додатно је оснажила подршку иницијативи међу европским земљама, укључујући Велику Британију, Француску, Пољску, скандинавске државе и Канаду, које овај план виде као својеврсну “коалицију вољних” унутар НАТО-а.
“Тек након промене става Берлина, израда резервног плана прешла је на решавање конкретних војних питања – као што су управљање ваздушном и противракетном одбраном НАТО-а, правци пребацивања појачања ка Пољској и балтичким земљама, логистичке мреже и организација великих војних вежби у случају да се амерички команданти повуку. То и даље остају кључни изазови”, наводи “Волстрит џорнал”.
Поред тога, заговорници плана сматрају да је неопходно увођење обавезног војног рока и убрзање европске производње у областима у којима континент заостаје за САД, као што су противподморничка борба, свемирске и обавештајне способности, допуна горива у ваздуху и ваздушна мобилност.
Доналд Трамп је 1. априла изјавио да озбиљно разматра излазак САД из НАТО-а након што је алијанса одбила да помогне Вашингтону у операцији против Ирана. Он је реакцију савезника назвао “неизбрисивом мрљом” и поручио да САД не треба помоћ земаља НАТО-а које чине све да је не пруже.
