Nakon što su i Kijev i Moskva pokazali da su otvoreni za dijalog s Evropom o okončanju rata u Ukrajini, Brisel je pod pritiskom da imenuje specijalnog izaslanika za mirovne pregovore, ali za sada nema očiglednog kandidata za taj posao i pitanje je da li će Evropljani moći da se dogovore o izboru pregovarača.
U trenutku kada je pregovarački tim predsednika SAD Donalda Trampa fokusiran na rešavanje iranske krize, pošto je Vašington već drastično smanjio finansijsku pomoć Ukrajini, Evropa će možda morati da preuzme vođstvo u pregovorima, piše Politiko.
Pošto su dve zaraćene strane isključile mogućnost da to budu šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ili bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, briselski portal navodi nekoliko imena o kojima se spekuliše, među kojima su Angela Merkel, Mario Dragi i Aleksandar Stub.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je sinoć izjavio da Evropa treba da bude uključena u pregovore i da ima “snažan glas i prisustvo u tom procesu”.
“Vredi odrediti ko će konkretno predstavljati Evropu”, rekao je Zelenski posle telefonskog razgovora s predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je juče da je Moskva zainteresovana za nastavak komunikacije s Evropom i izrazio nadu da će na kraju biti ostvaren “pragmatičan pristup”, preneo je ukrajinski list Kijev indipendent.
“Ruska strana će biti spremna za to”, rekao je Peskov.
Iako bi visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, bila očigledan kandidat za evropskog pregovarača, Peskov je odbacio tu mogućnost ocenjujući da ona ne bi bila pogodna za buduće pregovore s Moskvom.
“Ne bi bilo u interesu Kaje Kalas da igra ulogu pregovarača. Ne bi joj bilo lako. Ako se sećate, (predsednik Rusije Vladimir) Putin je rekao da to može biti bilo ko, ko nije rekao previše loših stvari o Rusiji”, kazao je portparol Kremlja.
Sa druge strane, evropske zemlje su odmah odbacile Putinov predlog da bivši nemački kancelar, Gerhard Šreder bude evropski posrednik u mirovnim pregovorima, jer je radio za ruske državne kompanije i imao bliske odnose s Putinom.
Ipak, i Kijev i Moskva se izgleda slažu da Evropa treba da izabere jednu osobu, a ne komitet.
Ali najveća prepreka izboru pregovarača nisu Putin ili Zelenski, nego nemogućnost Evropljana da se međusobno dogovore, ocenjuje Politiko.
Šefica evropske diplomatije se dugo protivila direktnim pregovorima s Rusijom, ali je nedavno otvorila mogućnost imenovanja izaslanika, rekavši da će ministri spoljnih poslova članica EU razgovarati o tome kasnije ovog meseca.
Troje diplomata EU je reklo za Politiko da je Kalas “nažalost sama sebe isključila” iz tog procesa zbog snažnog antiruskog stava, a briselski portal navodi nekoliko drugih imena o kojima se spekuliše kao potencijalnim pregovaračima.
Među njima je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel koja je direktno sarađivala sa Zelenskim i Putinom, ali mnogi Evropljani veruju da je diskvalifikuju njeni prošli neuspešni napori u posredovanju.
Drugo ime koje se pominje je predsednik Finske Aleksandar Stub. On ima iskustva u posredovanju u svojoj zemlji i ranije je izrazio zainteresovanost, ali bi mu bila potrebna široka podrška EU, a članstvo Finske u NATO-u moglo bi da bude prepreka za Moskvu.
Politiko navodi da bi to mogao da bude bivši italijanski premijer Mario Dragi jer je veoma poštovan u Evropi i smatra se da nije ni previše agresivan ni naklonjen Kremlju, ali on nije javno pokazivao da želi tu ulogu.
Ljudi upoznati sa razmišljanjem Kijeva tvrde da izaslanik treba da ima snažnu podršku EU, ali da ne bude iz samog bloka, prema kojem Putin ima duboko nepoverenje.
To bi moglo da ukazuje na ličnosti poput norveškog šefa diplomatije Espena Barta Eidea, iskusnog stručnjaka za Bliski istok, ili čak indijskog ministra spoljnih poslova Subramanjama Džaišankara, koji je održavao odnose s obe strane, piše Politiko.
