Након што су и Кијев и Москва показали да су отворени за дијалог с Европом о окончању рата у Украјини, Брисел је под притиском да именује специјалног изасланика за мировне преговоре, али за сада нема очигледног кандидата за тај посао и питање је да ли ће Европљани моћи да се договоре о избору преговарача.
У тренутку када је преговарачки тим председника САД Доналда Трампа фокусиран на решавање иранске кризе, пошто је Вашингтон већ драстично смањио финансијску помоћ Украјини, Европа ће можда морати да преузме вођство у преговорима, пише Политико.
Пошто су две зараћене стране искључиле могућност да то буду шефица европске дипломатије Каја Калас или бивши немачки канцелар Герхард Шредер, бриселски портал наводи неколико имена о којима се спекулише, међу којима су Ангела Меркел, Марио Драги и Александар Стуб.
Председник Украјине Володимир Зеленски је синоћ изјавио да Европа треба да буде укључена у преговоре и да има “снажан глас и присуство у том процесу”.
“Вреди одредити ко ће конкретно представљати Европу”, рекао је Зеленски после телефонског разговора с председником Европског савета Антониом Коштом.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је јуче да је Москва заинтересована за наставак комуникације с Европом и изразио наду да ће на крају бити остварен “прагматичан приступ”, пренео је украјински лист Кијев индипендент.
“Руска страна ће бити спремна за то”, рекао је Песков.
Иако би висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас, бивша премијерка Естоније, била очигледан кандидат за европског преговарача, Песков је одбацио ту могућност оцењујући да она не би била погодна за будуће преговоре с Москвом.
“Не би било у интересу Каје Калас да игра улогу преговарача. Не би јој било лако. Ако се сећате, (председник Русије Владимир) Путин је рекао да то може бити било ко, ко није рекао превише лоших ствари о Русији”, казао је портпарол Кремља.
Са друге стране, европске земље су одмах одбациле Путинов предлог да бивши немачки канцелар, Герхард Шредер буде европски посредник у мировним преговорима, јер је радио за руске државне компаније и имао блиске односе с Путином.
Ипак, и Кијев и Москва се изгледа слажу да Европа треба да изабере једну особу, а не комитет.
Али највећа препрека избору преговарача нису Путин или Зеленски, него немогућност Европљана да се међусобно договоре, оцењује Политико.
Шефица европске дипломатије се дуго противила директним преговорима с Русијом, али је недавно отворила могућност именовања изасланика, рекавши да ће министри спољних послова чланица ЕУ разговарати о томе касније овог месеца.
Троје дипломата ЕУ је рекло за Политико да је Калас “нажалост сама себе искључила” из тог процеса због снажног антируског става, а бриселски портал наводи неколико других имена о којима се спекулише као потенцијалним преговарачима.
Међу њима је бивша немачка канцеларка Ангела Меркел која је директно сарађивала са Зеленским и Путином, али многи Европљани верују да је дисквалификују њени прошли неуспешни напори у посредовању.
Друго име које се помиње је председник Финске Александар Стуб. Он има искуства у посредовању у својој земљи и раније је изразио заинтересованост, али би му била потребна широка подршка ЕУ, а чланство Финске у НАТО-у могло би да буде препрека за Москву.
Политико наводи да би то могао да буде бивши италијански премијер Марио Драги јер је веома поштован у Европи и сматра се да није ни превише агресиван ни наклоњен Кремљу, али он није јавно показивао да жели ту улогу.
Људи упознати са размишљањем Кијева тврде да изасланик треба да има снажну подршку ЕУ, али да не буде из самог блока, према којем Путин има дубоко неповерење.
То би могло да указује на личности попут норвешког шефа дипломатије Еспена Барта Еидеа, искусног стручњака за Блиски исток, или чак индијског министра спољних послова Субрамањама Џаишанкара, који је одржавао односе с обе стране, пише Политико.
