Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj, proizilazi iz današnjeg saopštenja ove grupe najmoćnijih ekonomija sveta.
Još na brifingu za medije prošle sedmice, francuski zvaničnici su sugerisali da se nadaju da će na samitu biti sačinjen plan za borbu sa pretnjom iz Kine, to jest jačanjem njenog izvoza u Evropu, s obzirom da SAD vode carinski rat protiv druge najveće ekonomije sveta.
Lideri G7 nisu poimence pomenuli Kinu u današnjem saopštenju u kojem se pominju “izbalansiran, dugotrajan i otporan rast”, ali su jasno na umu imali Peking kada su napisali: “Uz bojazan da su globalne neravnoteže uporne i da su se u prethodnim godinama proširile”.
Bez obzira na carinski rat koji Vašington protiv nje vodi već osam godina, Kina sada izvozi više nego ikada – samo što je promenila pravac izvoza. Umesto Amerike, njen cilj su sada tržišno mnogo otvorenija Evropa i druge zemlje Azije.
Ova promena sa sobom nosi rizik od evropskog nastavka takozvanog Kineskog šoka u Americi iz prve decenije dvadeset prvog veka. Tada je uvoz kineske robe uništio stotine hiljada radnih mesta po fabrikama u centralnim državama SAD, a to je doprinelo političkim previranjima koje su dva puta u Belu kuću dovele Donalda Trampa.
Uprkos američkim sankcijama, Kina je prošle godine ostvarila rekordni globalni trgovinski suficit od neverovatnih 1,2 biliona dolara, a početkom ove godine, predsednik Francuske Emanuel Makron je upozorio da uvoz iz Kine “doslovno ubija ogroman deo evropske industrije” i priznao da je Evropa “spora kad to treba da uvidi”.
Čini se da Evropa to sada jasno vidi.
Jedna mogućnost je da će Evropska unija i drugi izgraditi viši carinski zid prema Kini, a EU za sada ima relativno niske carine za tu zemlju u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, mada određene kineske proizvode opterećuje sa višim carinskim stopama, na primer sa 35 odsto na električna vozila.
“Nagli rast izvoza iz Kine, ukoliko ga njeni lideri ne obuzdaju, izazvaće protekcionistički talas protiv kineskog uvoza širom sveta“, rekao je za AP Moris Obstfeld, viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson i bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, ukazavši da će se to desiti “tim pre ako se trenutni poremećaji zbog rata u Iranu nastave, i izazovu naglo globalno usporavanje.“
Ekonomista Tejlor Vang iz kompanije HSBC upozorio je ovog meseca da bi trgovinski spor Kine i EU mogao da ugrozi kineski izvoz, jer na Evropu otpada zamašan deo kineskog izvoza električnih vozila, solarnih panela i litijum-jonskih baterija.
Evropljani se takođe nadaju da će ubediti predsednika SAD Donalda Trampa da prestane da tuče carinama američke saveznike poput Evropske unije i Kanade i da umesto toga počne da sarađuje sa njima radi – suprotstavljanja Kini.
Prvi “Kineski šok” počeo je oko 2001. godine kada su se Kinezi pridružili Svetskoj trgovinskoj organizaciji i dobili pristup unosnim tržištima SAD i Evrope na kojima su carine niske.
U SAD mnoge fabrike nisu mogle da se takmiče sa jeftinim kineskim tekstilom, nameštajem, elektronikom i drugom proizvedenom robom. Ekonomisti Dejvid Otor sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, Dejvid Dorn sa Univerziteta u Cirihu i Gordon Hanson sa Harvarda procenili su zajedno da je konkurencija iz Kine tada uništila 2,4 miliona radnih mesta u Americi.
“Kineski šok 2.0”, kako se naziva ono što se sada dešava, odvija se drugačije. Kina više nije tek jedan od glavnih igrača u globalnoj trgovini. Ona sada dominira svetskom trgovinom i proizvodnjom.
Kina je 2000. godine činila samo četiri odsto globalnog izvoza robe. Sada je njen udeo 16 odsto – najveći je na svetu – što trgovinsku politiku Pekinga čini mnogo značajnijom.
Kina je takođe unapredila svoju trgovinsku igru, izvozeći sofisticirane proizvode poput električnih vozila i baterija, naprednih mašina, softvera, naučnih instrumenata i stavila se u direktnu konkurenciju sa najbogatijim zemljama sveta.
Na primer, kineski izvoz se sada takmiči sa skoro 58 odsto izvoza iz 21 evropske zemlje koje dele evro, u odnosu na 46 odsto iz 2000. godine, pokazalo je prošlog meseca istraživanje američkih Federalnih rezervi i Banke Federalnih rezervi Sent Luisa.
“Drugi kineski šok karakteriše to što kineske kompanije vode na planu proizvodnje izvoznih produkata – od niskotehnoloških firmi sa niskim platama do visokotehnoloških sa visokom dodatom vrednošću“, rekao je ekonomista Esvar Prasad sa Univerziteta Kornel. “Ovo direktno pogađa razvijene ekonomije tamo gde ih najviše boli”, a to su visokotehnološke industrije poput električnih vozila i vrhunske robotike na koje su mnoge zemlje “računale da bi oživele proizvodnju”.
Nemačka je teško pogođena. Nemačke kompanije su nekada cvetale na izvozu u Kinu, a sada se situacija obrnula: Kina sada prodaje više robe Nemačkoj nego što od nje kupuje, dok se nemačke kompanije takmiče sa kineskim rivalima na planu industrijskih mašina, građevinske opreme, automobila i hemikalija – a to su sve glavni oslonci nemačke izvozno orijentisane ekonomije.
Delimično zbog konkurencije iz Kine, nemačka ekonomija je stagnirala, smanjivši se 2023. i 2024. godine, a porasla je prošle godine za samo 0,2 odsto.
SAD su manje ranjive nego što su bile 2000-ih. Trampove carine su sprečile ulazak mnogih kineskih proizvoda u zemlju.
Izvoz kineske robe u SAD opao je za 37 odsto od januara do aprila ove godine, u poređenju sa istim periodom 2025. godine, saopštilo je Ministarstvo trgovine SAD.
SAD su takođe u jačoj ekonomskoj poziciji od, recimo, EU i Japana, jer same proizvode energiju i uživaju u procvatu produktivnosti i investiranja u veštačku inteligenciju.
Uprkos Trampovim carinama i smanjenoj prodaji SAD, Kina ima koristi od rastuće potražnje za svojim jeftinim električnim vozilima i od investicija u veštačku inteligenciju, što generiše prodaju kineskih električnih komponenti i mašina za AI-centre podataka.
Izvoz iz Kine u zemlje EU porastao je za 16,4 odsto od januara do maja u odnosu na isti period prošle godine.
Za Francusku je to značilo da njen trgovinski deficit sa Kinom, prema carinskoj statistici Pekinga, sada iznosi 5,3 milijarde dolara u odnosu na 3,3 milijarde dolara samo godinu dana ranije.
