Кинески извоз, који је у Америци пре две деценије изазвао економски шок а на чијем је удару сада Европа, био је при врху дневног реда састанка лидера Г7 ове седмице у Евијан ле Бану у Француској, произилази из данашњег саопштења ове групе најмоћнијих економија света.
Још на брифингу за медије прошле седмице, француски званичници су сугерисали да се надају да ће на самиту бити сачињен план за борбу са претњом из Кине, то јест јачањем њеног извоза у Европу, с обзиром да САД воде царински рат против друге највеће економије света.
Лидери Г7 нису поименце поменули Кину у данашњем саопштењу у којем се помињу “избалансиран, дуготрајан и отпоран раст”, али су јасно на уму имали Пекинг када су написали: “Уз бојазан да су глобалне неравнотеже упорне и да су се у претходним годинама прошириле”.
Без обзира на царински рат који Вашингтон против ње води већ осам година, Кина сада извози више него икада – само што је променила правац извоза. Уместо Америке, њен циљ су сада тржишно много отворенија Европа и друге земље Азије.
Ова промена са собом носи ризик од европског наставка такозваног Кинеског шока у Америци из прве деценије двадесет првог века. Тада је увоз кинеске робе уништио стотине хиљада радних места по фабрикама у централним државама САД, а то је допринело политичким превирањима које су два пута у Белу кућу довеле Доналда Трампа.
Упркос америчким санкцијама, Кина је прошле године остварила рекордни глобални трговински суфицит од невероватних 1,2 билиона долара, а почетком ове године, председник Француске Емануел Макрон је упозорио да увоз из Кине “дословно убија огроман део европске индустрије” и признао да је Европа “спора кад то треба да увиди”.
Чини се да Европа то сада јасно види.
Једна могућност је да ће Европска унија и други изградити виши царински зид према Кини, а ЕУ за сада има релативно ниске царине за ту земљу у складу са правилима Светске трговинске организације, мада одређене кинеске производе оптерећује са вишим царинским стопама, на пример са 35 одсто на електрична возила.
“Нагли раст извоза из Кине, уколико га њени лидери не обуздају, изазваће протекционистички талас против кинеског увоза широм света“, рекао је за АП Морис Обстфелд, виши сарадник Института за међународну економију Петерсон и бивши главни економиста Међународног монетарног фонда, указавши да ће се то десити “тим пре ако се тренутни поремећаји због рата у Ирану наставе, и изазову нагло глобално успоравање.“
Економиста Тејлор Ванг из компаније ХСБЦ упозорио је овог месеца да би трговински спор Кине и ЕУ могао да угрози кинески извоз, јер на Европу отпада замашан део кинеског извоза електричних возила, соларних панела и литијум-јонских батерија.
Европљани се такође надају да ће убедити председника САД Доналда Трампа да престане да туче царинама америчке савезнике попут Европске уније и Канаде и да уместо тога почне да сарађује са њима ради – супротстављања Кини.
Први “Кинески шок” почео је око 2001. године када су се Кинези придружили Светској трговинској организацији и добили приступ уносним тржиштима САД и Европе на којима су царине ниске.
У САД многе фабрике нису могле да се такмиче са јефтиним кинеским текстилом, намештајем, електроником и другом произведеном робом. Економисти Дејвид Отор са Технолошког института у Масачусетсу, Дејвид Дорн са Универзитета у Цириху и Гордон Хансон са Харварда проценили су заједно да је конкуренција из Кине тада уништила 2,4 милиона радних места у Америци.
“Кинески шок 2.0”, како се назива оно што се сада дешава, одвија се другачије. Кина више није тек један од главних играча у глобалној трговини. Она сада доминира светском трговином и производњом.
Кина је 2000. године чинила само четири одсто глобалног извоза робе. Сада је њен удео 16 одсто – највећи је на свету – што трговинску политику Пекинга чини много значајнијом.
Кина је такође унапредила своју трговинску игру, извозећи софистициране производе попут електричних возила и батерија, напредних машина, софтвера, научних инструмената и ставила се у директну конкуренцију са најбогатијим земљама света.
На пример, кинески извоз се сада такмичи са скоро 58 одсто извоза из 21 европске земље које деле евро, у односу на 46 одсто из 2000. године, показало је прошлог месеца истраживање америчких Федералних резерви и Банке Федералних резерви Сент Луиса.
“Други кинески шок карактерише то што кинеске компаније воде на плану производње извозних продуката – од нискотехнолошких фирми са ниским платама до високотехнолошких са високом додатом вредношћу“, рекао је економиста Есвар Прасад са Универзитета Корнел. “Ово директно погађа развијене економије тамо где их највише боли”, а то су високотехнолошке индустрије попут електричних возила и врхунске роботике на које су многе земље “рачунале да би оживеле производњу”.
Немачка је тешко погођена. Немачке компаније су некада цветале на извозу у Кину, а сада се ситуација обрнула: Кина сада продаје више робе Немачкој него што од ње купује, док се немачке компаније такмиче са кинеским ривалима на плану индустријских машина, грађевинске опреме, аутомобила и хемикалија – а то су све главни ослонци немачке извозно оријентисане економије.
Делимично због конкуренције из Кине, немачка економија је стагнирала, смањивши се 2023. и 2024. године, а порасла је прошле године за само 0,2 одсто.
САД су мање рањиве него што су биле 2000-их. Трампове царине су спречиле улазак многих кинеских производа у земљу.
Извоз кинеске робе у САД опао је за 37 одсто од јануара до априла ове године, у поређењу са истим периодом 2025. године, саопштило је Министарство трговине САД.
САД су такође у јачој економској позицији од, рецимо, ЕУ и Јапана, јер саме производе енергију и уживају у процвату продуктивности и инвестирања у вештачку интелигенцију.
Упркос Трамповим царинама и смањеној продаји САД, Кина има користи од растуће потражње за својим јефтиним електричним возилима и од инвестиција у вештачку интелигенцију, што генерише продају кинеских електричних компоненти и машина за АИ-центре података.
Извоз из Кине у земље ЕУ порастао је за 16,4 одсто од јануара до маја у односу на исти период прошле године.
За Француску је то значило да њен трговински дефицит са Кином, према царинској статистици Пекинга, сада износи 5,3 милијарде долара у односу на 3,3 милијарде долара само годину дана раније.
