Велика Британија и Норвешка, Француска и балтичке државе: скандал око америчког сексуалног преступника Џефрија Епстина шири се европским земљама. А нико не зна која ће још сазнања из обимне документације америчког правосуђа постати јавна, преноси “DW”.
Немачка влада пажљиво прати анализу такозваних Епстинових досијеа. „То, наравно, има политичку компоненту и зато се пажљиво посматра“, рекао је портпарол владе Штефан Корнелијус на конференцији за штампу. „Видимо шта у другим земљама излази на видело, односно какве политичке последице то тамо има.“ Влада, како је рекао, прати дебату и расправе.
Јасно је – и Корнелијус је то нагласио – да су, уколико би се из докумената појавили кривичноправни аспекти релевантни за немачки правни систем, за то није надлежна влада већ истражни органи. „Влада није истражни орган.“ Додао је да му у овом тренутку нису познати кривични поступци.
„Значајан потенцијал за уцену“
Посланици Бундестага упознати са безбедносним питањима већ иду корак даље у својој процени. „У несносне Епстинове махинације очигледно су били умешани високи доносиоци одлука из друштва, привреде и политике“, рекао је председник Парламентарног контролног одбора, посланик демохришћана (ЦДУ) Марк Хенрихман, за лист Ханделсблат. Тиме према њему открића нуде „значајан потенцијал за компромитовање и уцену“ па је потребно испитати да ли су због тога могле настати одлуке „на штету безбедности Немачке и Европе“.
Чланови Одбора надзиру Савезну обавештајну службу (БНД), Војну контраобавештајну службу (МАД) и Савезну канцеларију за заштиту устава (БфВ). Због тога је немачка влада обавезна да то тело обавештава о догађајима од посебног значаја. Бундестаг ће, како је рекао Хенрихман, „поставити неопходна питања надлежним безбедносним органима“.
Тренутно се медијска пажња у Немачкој усмерава на помињање конкретних имена у Епстиновим досијеима или на одговарајуће фотографије. Британска и норвешка краљевска породица налазе се у средишту извештавања и признају повезаност појединих чланова са Епстином.
Међутим, према мишљењу немачких политичара, систематска анализа обимне документације требало би да иде даље од наводних контаката појединаца. Реч је о питању да ли је из Епстинове мреже и његових веза вршен политички или економски утицај.
Хенрихманов претходник на месту председника Одбора, посланик Зелених Константин фон Ноц, инсистира на брзом деловању. Савезна влада мора да пружи информације о томе у којој мери су немачке обавештајне службе и други безбедносни органи имали сазнања о Епстиновим делима и о „експлоататорским, криминалним или педокриминалним мрежама“ које стоје иза њих, као и о њиховим међународним везама, рекао је за медије заменик шефа посланичке групе Зелених у Бундестагу.
Понижавање и уцена
Појам који је у извештавању о Епстиновим документима у експанзији јесте „компромат“. Тако је совјетска обавештајна служба КГБ скраћено звала компромитујући материјал – којим се нека особа може понизити, разоткрити или уценити. Сасвим је могуће да немачке службе нису имале сазнања о појединим Немцима, али јесу о компромитујућем материјалу против других актера.
Портпарол немачких социјалдемократа (СПД) за унутрашњу политику у Бундестагу, Себастијан Фиделер, такође се у Ханделсблату осврнуо на нагађања о могућој обавештајној димензији случаја. Он је указао на сумњу коју је изнео пољски премијер Доналд Туск, према којој би могло да се ради о руској операцији утицаја. То би „покренуло бројна додатна питања која се тичу и нас овде“. С обзиром на „бројне испреплетености са европским центрима моћи“, могле би да постоје „везе и са Немачком“.
Говорећи о целокупном случају Епстин, овај политичар га је описао као облик „најтежег организованог криминала“ који се преко државних граница инфилтрирао у институције, привреду и културу.
Портпарол владе Корнелијус назвао је спекулације о Епстиновим досијеима и могућем потенцијалу за уцену још увек „веома хипотетичким“. Он ће се, како је рекао, забринути тек „када ствари постану конкретне“.
Ипак, тема ће стручњаке још дуго заокупљати и подстицати политичке спекулације. Јер ни издалека нису објављени сви документи, мејлови, фотографије и видео-записи из архива америчког правосуђа. А око три милиона докумената који су до сада доступни садрже стално зацрњене делове. Тек сада је представницима Представничког дома Сједињених Држава је дозвољено да у документе имају увид без цензуре.
На ширу друштвену димензију Епстинових досијеа, изван започете дебате, указује етичар Петер Даброк са Универзитета Ерланген–Нирнберг. Детаљи који све више излазе на видело изазивају и у Немачкој „потпуно згражавање“. Међутим, с обзиром на монструозне размере случаја, прети опасност да превлада резигнација, а не конкретна политичка реакција.
„Реполитизација уместо тоталне огорчености“
Даброк, који предаје теолошку етику и био је председник Немачког етичког савета од 2016. до 2020. године, упозорио је у разговору за ДW на слабљење демократије. Размере информација и наводних веза у Епстиновим досијеима су узнемирујуће. Огорченост, каже он, готово опчињава људе, али се истовремено не чује позив да се за све то сносе политичке последице. Том искушењу се не сме подлећи, сматра Даброк. Потребно је „сагледати како се може бранити правна држава и постићи реполитизација јачањем демократског ангажмана“.
Даброк појашњава да је реч о инсистирању на транспарентности и демократски легитимним процедурама. Каже да при томе мора бити јасно да се транспарентност објављивањем Епстинових досијеа формално задовољава, али се фактички поткопава широким зацрњивањем садржаја. Зато је објављивање овог материјала према Даброку и позив на буђење — да се изнова размисли о ефикасној транспарентности у добу дигитализације и вештачке интелигенције.
Џефри Епстин (1953–2019), инвестициони банкар и сексуални преступник први пут осуђен 2008. године, наводно је током деценија злостављао више од хиљаду малолетних особа и младих жена и делом их прослеђивао познатим личностима. Године 2019, месец дана након поновног хапшења, пронађен је обешен у својој затворској ћелији у Њујорку. Званично је извршио самоубиство, али спекулације о околностима његове смрти трају до данас.
