Jermenija ubrzava približavanje Evropskoj uniji, ali istovremeno ostaje ekonomski oslonjena na Rusiju i članica Evroazijske ekonomske unije, zbog čega bi njen novi spoljnopolitički kurs mogao da izazove ozbiljne ekonomske i bezbednosne posledice, ocenjuje autor analize portala Caliber.az Sergej Bogdan.Premijer Nikol Pašinjan nedavno je zatražio od ruskog predsednika Vladimira Putina da pomogne u ponovnom otvaranju ruskog tržišta za jermenske proizvode, upozorivši da bi nastavak ograničenja mogao da označi „početak kraja“ Evroazijske ekonomske unije. Istovremeno je potvrdio da Jerevan namerava da nastavi evropske integracije i stvaranje alternativa dosadašnjoj zavisnosti od Moskve.Autor smatra da je glavni problem to što Jermenija pokušava da se približi EU pre nego što je normalizovala odnose sa susednim državama, preko čijih teritorija moraju da prolaze njeni trgovinski i transportni pravci. Posebno se ukazuje na nerešene odnose sa Turskom i složene odnose sa Azerbejdžanom.Jermenska ekonomija i dalje je snažno povezana sa ruskim tržištem, dok prelazak na evropsko tržište ne može biti izveden brzo. Kao primer ograničenih mogućnosti navodi se da su tokom juna u EU izvezene relativno male količine jermenskog voća i povrća, iako su evropski zvaničnici najavljivali podršku poljoprivrednim proizvođačima iz Jermenije.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je trgovinske mere kojima bi carine bile uklonjene za veliki deo jermenskog izvoza. Međutim, te mere moraju da odobre države članice EU i Evropski parlament, dok bi jermenski proizvođači istovremeno morali da ispune evropske standarde, kvote i postupke sertifikacije.U analizi se upozorava i na protivrečnosti u bezbednosnoj politici Jerevana. Jermenija teži približavanju EU i NATO-u, ali na njenoj teritoriji i dalje se nalaze ruske snage, dok zemlja održava bliske odnose sa Iranom i ostaje formalno povezana sa organizacijama koje predvodi Moskva.Autor zaključuje da bi Jermenija mogla da ponovi iskustvo pojedinih istočnoevropskih zemalja koje su članstvo u zapadnim savezima posmatrale kao sredstvo za pritisak na susede, umesto kao osnovu za regionalno pomirenje i ekonomsku saradnju.Tekst predstavlja autorsku analizu i izražava stavove Sergeja Bogdana, a ne neutralnu novinsku vest. I sam portal Caliber.az navodi da stavovi gostujućih autora ne moraju da odražavaju stav redakcije.
JERMENIJA RIZIKUJE DA PONOVI NAJGORE ISKUSTVO ISTOČNE EVROPE: Evropski kurs bez rešenih odnosa sa susedima vodi u novu zavisnost
