Jermenija, zemlja od gotovo tri miliona stanovnika smeštena između Turske, Azerbejdžana, Irana i Gruzije, u nedelju izlazi na izbore koji se opisuju kao najvažniji od njenog osamostaljenja 1991. godine.
Parlamentarni izbori u toj zemlji u suštini predstavljaju referendum o tome da li će Jermenija nastaviti da se okreće Evropi ili će ostati u ruskoj sferi uticaja.
Odgovor na to pitanje mogao bi da ima dalekosežne posledice ne samo za Južni Kavkaz, već i za druge postsovjetske zemlje koje pažljivo prate dešavanja u Jerevanu.
Ključni politički preokret u Jermeniji vezan je za 2023. godinu i gubitak Gorskog Karabaha. Taj poraz duboko je potresao jermensko društvo, jer je borba za kontrolu nad tom oblašću decenijama bila jedan od temelja jermenskog nacionalnog pokreta.
Ipak, upravo je taj poraz otvorio vrata velikom geopolitičkom zaokretu. Rusija, koja je decenijama nastupala kao zaštitnik Jermenije, nije vojno reagovala kada je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad oblastima u kojima je živelo više od 100.000 etničkih Jermena.
Jerevan je nakon toga optužio Moskvu da nije ispunila svoje bezbednosne obaveze i počeo sve vidljivije da se približava političkom Zapadu.
U središtu tog zaokreta nalazi se premijer Nikol Pašinjan, čovek koji je za jedne simbol evropskog kursa, a za druge političar odgovoran za gubitak Karabaha.
Iako je žestoko osporavan, Pašinjanova stranka „Građanski ugovor“ prema anketama ostaje favorit.
Njegovi glavni protivnici su tri opoziciona bloka proruske orijentacije: savez „Jaka Jermenija“, koji podržava rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetjan, Jermenski savez bivšeg predsednika Roberta Kočarjana i stranka „Prosperitetna Jermenija“ predvođena biznismenom Gagikom Carukjanom.
Iako sve tri opozicione snage dele proruski pravac, među njima nema jedinstvene strategije. Upravo ta razjedinjenost mogla bi da ide u korist Pašinjanu.
Posebnu pažnju izaziva slučaj Samvela Karapetjana, koji se nalazi u kućnom pritvoru i suočava se sa optužbama za pozivanje na nasilno preuzimanje vlasti, pranje novca, utaju poreza i proneveru imovine.
Pošto jermenski ustav zabranjuje osobama sa dvojnim državljanstvom da uđu u parlament ili preuzmu premijersku funkciju, Karapetjan je diskvalifikovan jer ima rusko, kiparsko i jermensko državljanstvo. Kampanju zato formalno vodi njegov nećak Narek Karapetjan.
Uoči izbora u Jermeniji se vodi žestoka medijska i politička borba. Zapadni obaveštajni zvaničnici tvrde da Rusija sprovodi dezinformacionu kampanju u korist proruske opozicije, kao i da planira dovođenje desetina hiljada jermenskih birača iz Rusije kako bi uticala na ishod glasanja.
Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se traži hitno angažovanje radi zaštite integriteta izbora, uz upozorenje na dezinformacije, sajber napade, nezakonito finansiranje kampanja i delovanje oligarhijskih mreža.
Evropska unija je početkom maja u Jerevanu održala samit Evropske političke zajednice, kao i prvi susret Jermenije i Evropske unije na nivou šefova država.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tom prilikom je poručila da je Jermenija dugo bila cenjeni član šire evropske porodice i naglasila partnerstvo Evropske unije sa Jerevanom.
Moskva je, sa druge strane, oštro reagovala na zaokret Jermenije ka Evropi. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova povuklo je ambasadora u Jermeniji Sergeja Kopirkina na konsultacije zbog, kako je navedeno, koraka jermenskog rukovodstva ka Evropskoj uniji koji podrivaju saradnju u okviru Evroazijske ekonomske unije.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi prihvatanje standarda Evropske unije moglo da dovede do prekida ekonomske integracije Moskve i Jerevana, kao i do uvođenja radnih dozvola za jermenske državljane u Rusiji.
Rusija je u međuvremenu blokirala uvoz jermenskog cveća, mineralne vode i poljoprivrednih proizvoda, uz obrazloženje da postoje zdravstvene nepravilnosti.
Lideri Evroazijske ekonomske unije zatražili su od Jermenije da što pre raspiše referendum o izboru između Evropske unije i Evroazijske ekonomske unije, dok je Pašinjan namerno preskočio samit tog bloka u Astani.
Putin je ponovio da je istovremeno članstvo u oba bloka nemoguće i napravio paralelu sa Ukrajinom, tvrdeći da je kriza u toj zemlji počela kada je Kijev pokušao da se približi Evropskoj uniji.
U celu situaciju uključile su se i Sjedinjene Američke Države. Donald Tramp je poručio da Pašinjan deli njegovu viziju mira i prosperiteta za Jermeniju i Južni Kavkaz, i dao mu potpunu podršku za reizbor 7. juna 2026. godine.
Američki državni sekretar Marko Rubio posetio je Jermeniju krajem maja i potpisao sporazume o strateškom partnerstvu, kritičnim mineralima i projektu TRIPP.
TRIPP, odnosno „Trampov put za međunarodni mir i prosperitet“, predviđa izgradnju 43 kilometra dugog drumskog i železničkog koridora kroz južnu Jermeniju, koji bi povezao Aziju i Evropu zaobilazeći Rusiju i Iran.
Prema tom planu, Sjedinjene Američke Države imaju 74 odsto udela u razvojnoj kompaniji TRIPP, dok Jermenija zadržava puni suverenitet nad svim projektnim područjima.
Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev su, uz Trampovo posredovanje, 8. avgusta 2025. godine u Beloj kući parafirali mirovni sporazum i potpisali zajedničku deklaraciju. Međutim, formalna ratifikacija još nije završena, a mnoga ključna pitanja primene ostaju otvorena.
Zbog svega toga, predstojeći izbori u Jermeniji nisu samo unutrašnje političko pitanje. Na jednom glasačkom listiću odlučuje se o miru ili novom sukobu, o odnosu prema Rusiji i Evropi, o energetskoj i ekonomskoj budućnosti zemlje, ali i o tome da li je mirno napuštanje ruske sfere uticaja uopšte moguće za postsovjetske države.
