U zapadnoj javnosti sve češće se postavlja pitanje šta bi moglo da se dogodi u Rusiji ukoliko dođe do smene vlasti u Kremlju. Razlog za to su rat u Ukrajini, sve dublji društveni problemi u Rusiji i sve veća neizvesnost oko budućeg pravca ruske politike.
Iako mnogi zapadni analitičari očekuju da bi odlazak Vladimira Putina mogao da donese liberalniju i Zapadu naklonjeniju vlast, takva očekivanja mogla bi da budu daleko od stvarnosti. Ruski sistem vlasti nije zasnovan samo na jednom čoveku, već na složenoj mreži različitih centara moći, bezbednosnih struktura, oligarhijskih grupa i interesa koji su u međuvremenu duboko vezani za ratnu ekonomiju.
Upravo zbog toga nije izvesno da bi nova vlast u Kremlju želela brz prekid sukoba i potpuni zaokret ka Zapadu. Naprotiv, deo ruske elite sada ima direktan interes da se održi visoka vojna potrošnja, jer su ratna industrija i bezbednosni sektor postali jedan od ključnih izvora moći, novca i uticaja.
Posebno se ističe da je današnja Rusija mnogo složenija od Sovjetskog Saveza u vreme Mihaila Gorbačova. Za razliku od tadašnjeg sistema, u kome je Komunistička partija imala centralnu ulogu, današnja Rusija ima više međusobno suprotstavljenih centara moći. Predsednik u takvom sistemu ima ulogu vrhovnog arbitra, ali interesi različitih grupa ne bi nestali njegovim odlaskom.
Zbog toga se kao realniji scenario pominje dolazak tvrdog predstavnika bezbednosnog aparata, koji ne bi morao da bude harizmatični lider poput Putina, već više upravljač sistema koji bi balansirao između različitih klanova i interesnih grupa.
Čak i u slučaju zaustavljanja rata u Ukrajini, Rusija se verovatno ne bi odrekla pozicije jednog od predvodnika multipolarnog sveta, niti bi lako prihvatila povratak na odnose sa Zapadom kakvi su postojali pre rata. Visok vojni budžet, bezbednosna logika i suprotstavljanje zapadnom poretku mogli bi da ostanu temelj buduće ruske politike.
Iako se u ruskom društvu mogu uočiti određene promene i znaci nezadovoljstva, promena vlasti u Kremlju još nije na vidiku. Ruski politički sistem ostaje zatvoren, neproziran i teško predvidiv, zbog čega su mnoge zapadne prognoze više odraz želja nego realnog razumevanja unutrašnje arhitekture moći u Rusiji.
