У западној јавности све чешће се поставља питање шта би могло да се догоди у Русији уколико дође до смене власти у Кремљу. Разлог за то су рат у Украјини, све дубљи друштвени проблеми у Русији и све већа неизвесност око будућег правца руске политике.
Иако многи западни аналитичари очекују да би одлазак Владимира Путина могао да донесе либералнију и Западу наклоњенију власт, таква очекивања могла би да буду далеко од стварности. Руски систем власти није заснован само на једном човеку, већ на сложеној мрежи различитих центара моћи, безбедносних структура, олигархијских група и интереса који су у међувремену дубоко везани за ратну економију.
Управо због тога није извесно да би нова власт у Кремљу желела брз прекид сукоба и потпуни заокрет ка Западу. Напротив, део руске елите сада има директан интерес да се одржи висока војна потрошња, јер су ратна индустрија и безбедносни сектор постали један од кључних извора моћи, новца и утицаја.
Посебно се истиче да је данашња Русија много сложенија од Совјетског Савеза у време Михаила Горбачова. За разлику од тадашњег система, у коме је Комунистичка партија имала централну улогу, данашња Русија има више међусобно супротстављених центара моћи. Председник у таквом систему има улогу врховног арбитра, али интереси различитих група не би нестали његовим одласком.
Због тога се као реалнији сценарио помиње долазак тврдог представника безбедносног апарата, који не би морао да буде харизматични лидер попут Путина, већ више управљач система који би балансирао између различитих кланова и интересних група.
Чак и у случају заустављања рата у Украјини, Русија се вероватно не би одрекла позиције једног од предводника мултиполарног света, нити би лако прихватила повратак на односе са Западом какви су постојали пре рата. Висок војни буџет, безбедносна логика и супротстављање западном поретку могли би да остану темељ будуће руске политике.
Иако се у руском друштву могу уочити одређене промене и знаци незадовољства, промена власти у Кремљу још није на видику. Руски политички систем остаје затворен, непрозиран и тешко предвидив, због чега су многе западне прогнозе више одраз жеља него реалног разумевања унутрашње архитектуре моћи у Русији.
