Шпанска обала суочава се са све озбиљнијим последицама прекомерне градње и климатских промена, а дуж приобаља утврђене су 194 критичне тачке на којима је пропадање најизраженије.
Током 2025. године више од стотину плажа морало је вештачки да буде обновљено, за шта је издвојено 246 милиона евра. Чак 70 одсто тог новца потрошено је у региону Валенсије, а готово 20 одсто у Андалузији.
Стручњаци упозоравају да насипање песка и сличне интервенције постају све скупље, док њихови резултати трају све краће. Осам снажних олуја које су погодиле Шпанију током прошле зиме показале су колико је постојећи систем заштите обале неефикасан.
Последице су биле поплављене куће у Валенсији, порушена шеталишта у Хихону и Сан Себастијану, одрони литица на Тенерифима и бројне плаже које су остале без песка.
Као најугроженија подручја издвајају се делта реке Ебро у Каталонији, обала националног парка Доњана у Андалузији и подручје Ла Манга дел Мар Менор у Мурсији.
На списку критичних тачака налазе се и Ла Рестинга де Албуфера код Валенсије, плажа Кампосото у покрајини Кадиз и обала Маспаломаса на острву Гран Канарија.
Нестајање плажа директно угрожава и велики број радних места у туризму. Због тога се тражи хитна обнова приобалних екосистема, обустава градње у зонама којима прете поплаве и постепено премештање најугроженије инфраструктуре.
:::
