Španska obala suočava se sa sve ozbiljnijim posledicama prekomerne gradnje i klimatskih promena, a duž priobalja utvrđene su 194 kritične tačke na kojima je propadanje najizraženije.
Tokom 2025. godine više od stotinu plaža moralo je veštački da bude obnovljeno, za šta je izdvojeno 246 miliona evra. Čak 70 odsto tog novca potrošeno je u regionu Valensije, a gotovo 20 odsto u Andaluziji.
Stručnjaci upozoravaju da nasipanje peska i slične intervencije postaju sve skuplje, dok njihovi rezultati traju sve kraće. Osam snažnih oluja koje su pogodile Španiju tokom prošle zime pokazale su koliko je postojeći sistem zaštite obale neefikasan.
Posledice su bile poplavljene kuće u Valensiji, porušena šetališta u Hihonu i San Sebastijanu, odroni litica na Tenerifima i brojne plaže koje su ostale bez peska.
Kao najugroženija područja izdvajaju se delta reke Ebro u Kataloniji, obala nacionalnog parka Donjana u Andaluziji i područje La Manga del Mar Menor u Mursiji.
Na spisku kritičnih tačaka nalaze se i La Restinga de Albufera kod Valensije, plaža Kamposoto u pokrajini Kadiz i obala Maspalomasa na ostrvu Gran Kanarija.
Nestajanje plaža direktno ugrožava i veliki broj radnih mesta u turizmu. Zbog toga se traži hitna obnova priobalnih ekosistema, obustava gradnje u zonama kojima prete poplave i postepeno premeštanje najugroženije infrastrukture.
:::
