Председник Европског савета Антонио Кошта бранио је покушаје да се отворе канали комуникације са Кремљом, након што је тај потез изазвао подељене реакције у Европској унији.
Кошта је после самита ЕУ у Бриселу поручио да Европа не сме да се ослања само на друге када је реч о тумачењу руских порука, већ мора бити у стању да Москви директно пренесе сопствене ставове.
Последњих недеља било је кратких дипломатских контаката између канцеларије председника Европског савета и Кремља, са циљем да се успоставе канали комуникације са Москвом.
Односи Брисела и Москве озбиљно су нарушени још 2014. године, након првог руског заузимања делова Украјине, а најнижу тачку у последњим деценијама достигли су после почетка руске војне операције 2022. године.
Поједине земље ЕУ, међу којима су Шпанија, Италија и Ирска, поздравиле су покушај отварања комуникације са Москвом. Са друге стране, Немачка, Француска и балтичке земље показале су резерву према таквом приступу.
Немачки канцелар Фридрих Мерц, француски председник Емануел Макрон и британски премијер Кир Стармер раније су се, заједно са украјинским председником Владимиром Зеленским, заложили за обнову напора да се рат у Украјини оконча.
Мерц је после самита у Бриселу оценио да је још прерано говорити о томе ко би на крају могао да учествује у могућим преговорима.
„Прво морамо да се договоримо о садржају, а онда ћемо разјаснити формате. Ствар по ствар“, поручио је Мерц.
Кошта је одбацио тврдње да постоји ривалство између различитих дипломатских иницијатива и нагласио да не види никакву противречност ни конкуренцију међу актерима и форматима.
„Они се допуњују“, поручио је Кошта.
