Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta branio je pokušaje da se otvore kanali komunikacije sa Kremljom, nakon što je taj potez izazvao podeljene reakcije u Evropskoj uniji.
Košta je posle samita EU u Briselu poručio da Evropa ne sme da se oslanja samo na druge kada je reč o tumačenju ruskih poruka, već mora biti u stanju da Moskvi direktno prenese sopstvene stavove.
Poslednjih nedelja bilo je kratkih diplomatskih kontakata između kancelarije predsednika Evropskog saveta i Kremlja, sa ciljem da se uspostave kanali komunikacije sa Moskvom.
Odnosi Brisela i Moskve ozbiljno su narušeni još 2014. godine, nakon prvog ruskog zauzimanja delova Ukrajine, a najnižu tačku u poslednjim decenijama dostigli su posle početka ruske vojne operacije 2022. godine.
Pojedine zemlje EU, među kojima su Španija, Italija i Irska, pozdravile su pokušaj otvaranja komunikacije sa Moskvom. Sa druge strane, Nemačka, Francuska i baltičke zemlje pokazale su rezervu prema takvom pristupu.
Nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer ranije su se, zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, založili za obnovu napora da se rat u Ukrajini okonča.
Merc je posle samita u Briselu ocenio da je još prerano govoriti o tome ko bi na kraju mogao da učestvuje u mogućim pregovorima.
„Prvo moramo da se dogovorimo o sadržaju, a onda ćemo razjasniti formate. Stvar po stvar“, poručio je Merc.
Košta je odbacio tvrdnje da postoji rivalstvo između različitih diplomatskih inicijativa i naglasio da ne vidi nikakvu protivrečnost ni konkurenciju među akterima i formatima.
„Oni se dopunjuju“, poručio je Košta.
