У Шведској се данас одржавају парламентарни избори који би могли да доведу до историјске промене – првог уласка Шведских демократа (Sverigedemokraterna – SD) у владу. Према последњим анкетама, разлика између левог и десног блока износи свега 0,3 процентна поена.
Леви блок предводи бивша премијерка Магдалена Андерсон, лидерка Социјалдемократске партије (Socialdemokraterna), која покушава да се после четири године проведене у опозицији врати на чело владе.
На другој страни налази се актуелни премијер Улф Кристерсон, лидер Умерене партије (Moderaterna), који предводи мањинску владу чији опстанак у парламенту зависи од подршке Шведских демократа.
Према анкетама, Шведске демократе освајају око 19 одсто гласова, а њихов лидер Јими Окесон овога пута отворено тражи учешће у извршној власти. Кристерсон им је обећао министарска места уколико десни блок победи, што би значило да би ова странка први пут постала формални део шведске владе.
Садашњу мањинску владу чине Умерена партија, Хришћанске демократе (Kristdemokraterna) и Либерали (Liberalerna), док Шведске демократе владу подржавају на основу такозваног Тиде споразума. Четири странке заједно тренутно контролишу 176 од укупно 349 места у Риксдагу, што им обезбеђује већину од само једног посланика.
Миграције, криминал и питање националног идентитета били су међу главним темама предизборне кампање. Шведске демократе наступиле су са слоганом „Учинимо Шведску поново шведском“ и захтевају додатно смањење имиграције, укидање трајних дозвола за боравак и друге оштрије мере.
Странка је последњих година настојала да се дистанцира од својих екстремно десних корена, а 2025. године извинила се због некадашњих неонацистичких и антисемитских ставова појединих припадника покрета.
И Социјалдемократе су последњих година заузеле знатно строжи став према миграцијама и криминалу, због чега су разлике између два главна политичка блока у тим областима мање него раније.
Право гласа има рекордних 8.046.725 бирача, што је први пут да на парламентарним изборима у Шведској може да гласа више од осам милиона људи. Међу њима је више од 483.000 грађана који први пут излазе на изборе.
Једно од кључних питања биће резултат Либерала, који се у анкетама налазе око изборног цензуса од четири одсто. Уколико не уђу у парламент, десни блок би могао да остане без већине чак и ако Шведске демократе остваре добар резултат.
На левој страни политичког спектра раст бележи и Партија центра (Centerpartiet), посебно у Стокхолму.
Резултати се очекују вечерас, али би преговори о формирању нове владе могли да потрају недељама. Улазак Шведских демократа у владу представљао би значајан политички заокрет у земљи и додатно потврдио јачање десних странака широм Европе.
:::
