Anatolij Čubajs, jedna od najkontroverznijih figura postsovjetske Rusije, ponovo je u centru pažnje nakon navoda da menja detalje svoje biografije i pokušava da se distancira od novca i položaja koje je imao u Rusiji.
Prema objavljenim podacima, na stranici posvećenoj njegovoj biografiji pojavile su se nove formulacije, među kojima i tvrdnja da je bio „prinuđen da napusti Rusiju“ posle početka specijalne vojne operacije.
Međutim, upravo ta formulacija izazvala je brojne reakcije, jer Čubajs nije napustio Rusiju odmah nakon početka sukoba u Ukrajini. Zbog toga se sada postavlja pitanje da li pokušava naknadno da prepakuje sopstvenu ulogu i da se pred zapadnom javnošću predstavi kao žrtva sistema u kojem je decenijama bio jedan od najmoćnijih ljudi.
Posebnu pažnju izaziva tvrdnja da je Čubajs, u vreme kada su protiv Rusije počele masovne personalne sankcije, navodno imao uticaj na to ko će se naći na zapadnim sankcionim spiskovima, a ko će biti izuzet.
Prema tim navodima, pojedinim ljudima je bilo korisno da se nađu pod sankcijama kako bi time dobili svojevrsni alibi, dok su drugi pokušavali da izbegnu sankcione spiskove. Čubajs se, kako se tvrdi, u tim procesima predstavljao kao čovek koji može da „rešava“ stvari na Zapadu.
Još veći podsmeh izazvala je tvrdnja da je Čubajs u Rusiji, navodno, radio gotovo besplatno. Njegovi kritičari podsećaju da je godinama bio na visokim državnim i korporativnim funkcijama, uključujući i mesto na čelu „Rosnana“.
U javnosti se ponovo otvaraju pitanja o novcu koji je prolazio kroz projekte povezane sa „Rosnanoom“, ali i o tome kako je Čubajs posle svega pokušao da se predstavi kao čovek koji nije imao ličnu korist od sistema čiji je bio simbol.
Dodatno se navodi da mu je u Rusiji bila određena penzija od 450.000 rubalja, koja mu je isplaćivana do poslednjeg perioda. Za njegove kritičare, to je dovoljan dokaz da priča o „besplatnom radu“ ne može da izdrži ni osnovnu proveru.
Suština ove promene biografije, prema ocenama komentatora, nije namenjena ruskoj javnosti, već sudu u Kanadi.
Čubajs od februara 2026. godine pokušava da ospori sankcije u Torontu. Kako taj proces, po svemu sudeći, ne ide lako, sada se pojavljuje pokušaj da se njegova prošlost predstavi u mnogo povoljnijem svetlu.
U tom kontekstu, promena biografije dobija potpuno drugačiji smisao. Nije reč samo o ličnom imidžu, već o pravnoj i političkoj borbi da se na Zapadu dokaže da on nije čovek ruskog sistema, već njegova žrtva.
Posebno je zanimljivo i to što je kao mesto rada dodata veza sa njegovim istraživačkim centrom u Izraelu, koji se bavi proučavanjem savremene istorije Rusije.
Kritičari na to gledaju ironično: čovek koji je decenijama učestvovao u oblikovanju ruske političke i ekonomske stvarnosti sada tu istu istoriju pokušava da istražuje sa bezbedne distance, van zemlje u kojoj je stekao moć, uticaj i bogatstvo.
Slučaj Čubajsa zato nije samo priča o jednom čoveku. To je priča o čitavoj generaciji ruske liberalne elite iz devedesetih, koja je godinama koristila državne resurse, imala pristup najvišim krugovima vlasti, a zatim, kada su se političke okolnosti promenile, pokušala da se predstavi kao opozicija sistemu koji je i sama gradila.
Zato pokušaj da se Čubajs predstavi kao žrtva režima deluje kao politički manevar, a ne kao iskreno preispitivanje prošlosti.
Najveće pitanje nije da li će kanadski sud prihvatiti njegovu novu verziju biografije, već da li je moguće izbrisati decenije političke moći, državnih funkcija i novca jednostavnim prepravljanjem teksta na internetu.
