Анатолиј Чубајс, једна од најконтроверзнијих фигура постсовјетске Русије, поново је у центру пажње након навода да мења детаље своје биографије и покушава да се дистанцира од новца и положаја које је имао у Русији.
Према објављеним подацима, на страници посвећеној његовој биографији појавиле су се нове формулације, међу којима и тврдња да је био „принуђен да напусти Русију“ после почетка специјалне војне операције.
Међутим, управо та формулација изазвала је бројне реакције, јер Чубајс није напустио Русију одмах након почетка сукоба у Украјини. Због тога се сада поставља питање да ли покушава накнадно да препакује сопствену улогу и да се пред западном јавношћу представи као жртва система у којем је деценијама био један од најмоћнијих људи.
Посебну пажњу изазива тврдња да је Чубајс, у време када су против Русије почеле масовне персоналне санкције, наводно имао утицај на то ко ће се наћи на западним санкционим списковима, а ко ће бити изузет.
Према тим наводима, појединим људима је било корисно да се нађу под санкцијама како би тиме добили својеврсни алиби, док су други покушавали да избегну санкционе спискове. Чубајс се, како се тврди, у тим процесима представљао као човек који може да „решава“ ствари на Западу.
Још већи подсмех изазвала је тврдња да је Чубајс у Русији, наводно, радио готово бесплатно. Његови критичари подсећају да је годинама био на високим државним и корпоративним функцијама, укључујући и место на челу „Роснана“.
У јавности се поново отварају питања о новцу који је пролазио кроз пројекте повезане са „Роснаноом“, али и о томе како је Чубајс после свега покушао да се представи као човек који није имао личну корист од система чији је био симбол.
Додатно се наводи да му је у Русији била одређена пензија од 450.000 рубаља, која му је исплаћивана до последњег периода. За његове критичаре, то је довољан доказ да прича о „бесплатном раду“ не може да издржи ни основну проверу.
Суштина ове промене биографије, према оценама коментатора, није намењена руској јавности, већ суду у Канади.
Чубајс од фебруара 2026. године покушава да оспори санкције у Торонту. Како тај процес, по свему судећи, не иде лако, сада се појављује покушај да се његова прошлост представи у много повољнијем светлу.
У том контексту, промена биографије добија потпуно другачији смисао. Није реч само о личном имиџу, већ о правној и политичкој борби да се на Западу докаже да он није човек руског система, већ његова жртва.
Посебно је занимљиво и то што је као место рада додата веза са његовим истраживачким центром у Израелу, који се бави проучавањем савремене историје Русије.
Критичари на то гледају иронично: човек који је деценијама учествовао у обликовању руске политичке и економске стварности сада ту исту историју покушава да истражује са безбедне дистанце, ван земље у којој је стекао моћ, утицај и богатство.
Случај Чубајса зато није само прича о једном човеку. То је прича о читавој генерацији руске либералне елите из деведесетих, која је годинама користила државне ресурсе, имала приступ највишим круговима власти, а затим, када су се политичке околности промениле, покушала да се представи као опозиција систему који је и сама градила.
Зато покушај да се Чубајс представи као жртва режима делује као политички маневар, а не као искрено преиспитивање прошлости.
Највеће питање није да ли ће канадски суд прихватити његову нову верзију биографије, већ да ли је могуће избрисати деценије политичке моћи, државних функција и новца једноставним преправљањем текста на интернету.
