Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da bi Evropska unija trebalo da poveri nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu vođenje pregovora čiji bi cilj bio okončanje rata u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, takva inicijativa trebalo bi da bude sprovedena na osnovu formalnog mandata institucija Evropske unije, odnosno Saveta i Evropske komisije.
Babiš je, obraćajući se novinarima pred odlazak na samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, ocenio da bi nastavak sukoba bio štetan, istovremeno naglasivši da je predsednik Rusije Vladimir Putin jasno agresor.
On je dodao da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp trenutno usredsređen na Bliski istok, uključujući i napore da se reši blokada Ormuskog moreuza.
„Za mene je jasno da bi nemački kancelar Merc trebalo, na neki način, da predvodi diplomatsku misiju na osnovu mandata Saveta i Komisije“, rekao je Babiš.
Ove izjave usledile su nakon što je Merc u drugoj polovini maja poslao pismo Briselu, u kojem je predložio da Ukrajina dobije pridruženo članstvo u Evropskoj uniji.
Predlog je iznet kao odgovor na zahtev Kijeva za ubrzani pristup Uniji i već je izazvao raspravu među liderima zemalja članica.
Prema Mercovom planu, Ukrajina ne bi odmah dobila punopravno članstvo niti pravo glasa unutar Evropske unije.
Slovački premijer Robert Fico ocenio je da ova inicijativa nema dovoljnu podršku među državama članicama.
Merc je naveo da bi Ukrajini, zbog okolnosti u kojima se nalazi, trebalo dodeliti poseban status. On je istakao da je ruska invazija u februaru 2022. godine pokrenula najveći vojni sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata i da je Ukrajina od tada ostvarila značajan napredak u pregovorima o pristupanju.
Ukrajina je formalno podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski više puta je odbacio svaki oblik delimičnog ili drugorazrednog članstva u Evropskoj uniji.
Ipak, Merc je u pismu naveo da bi poseban status Ukrajine poslao snažan politički signal, uz priznanje da brzo punopravno članstvo nije realno zbog protivljenja pojedinih zemalja EU.
Ključni deo Mercovog predloga odnosi se na bezbednosnu politiku. Prema tom planu, Ukrajina bi morala u potpunosti da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom.
Zauzvrat, Evropska unija bi se obavezala da na Ukrajinu proširi primenu člana 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji, odnosno klauzulu o uzajamnoj odbrani, što je Merc opisao kao značajnu bezbednosnu garanciju.
