Чешки премијер Андреј Бабиш изјавио је да би Европска унија требало да повери немачком канцелару Фридриху Мерцу вођење преговора чији би циљ био окончање рата у Украјини.
Према његовим речима, таква иницијатива требало би да буде спроведена на основу формалног мандата институција Европске уније, односно Савета и Европске комисије.
Бабиш је, обраћајући се новинарима пред одлазак на самит Европске уније и земаља Западног Балкана, оценио да би наставак сукоба био штетан, истовремено нагласивши да је председник Русије Владимир Путин јасно агресор.
Он је додао да је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп тренутно усредсређен на Блиски исток, укључујући и напоре да се реши блокада Ормуског мореуза.
„За мене је јасно да би немачки канцелар Мерц требало, на неки начин, да предводи дипломатску мисију на основу мандата Савета и Комисије“, рекао је Бабиш.
Ове изјаве уследиле су након што је Мерц у другој половини маја послао писмо Бриселу, у којем је предложио да Украјина добије придружено чланство у Европској унији.
Предлог је изнет као одговор на захтев Кијева за убрзани приступ Унији и већ је изазвао расправу међу лидерима земаља чланица.
Према Мерцовом плану, Украјина не би одмах добила пуноправно чланство нити право гласа унутар Европске уније.
Словачки премијер Роберт Фицо оценио је да ова иницијатива нема довољну подршку међу државама чланицама.
Мерц је навео да би Украјини, због околности у којима се налази, требало доделити посебан статус. Он је истакао да је руска инвазија у фебруару 2022. године покренула највећи војни сукоб у Европи после Другог светског рата и да је Украјина од тада остварила значајан напредак у преговорима о приступању.
Украјина је формално поднела захтев за чланство у Европској унији само неколико дана након почетка руске инвазије.
Председник Украјине Владимир Зеленски више пута је одбацио сваки облик делимичног или другоразредног чланства у Европској унији.
Ипак, Мерц је у писму навео да би посебан статус Украјине послао снажан политички сигнал, уз признање да брзо пуноправно чланство није реално због противљења појединих земаља ЕУ.
Кључни део Мерцовог предлога односи се на безбедносну политику. Према том плану, Украјина би морала у потпуности да усклади своју спољну и безбедносну политику са Европском унијом.
Заузврат, Европска унија би се обавезала да на Украјину прошири примену члана 42.7 Уговора о Европској унији, односно клаузулу о узајамној одбрани, што је Мерц описао као значајну безбедносну гаранцију.
