U francuskom Tuluzu napadnuta je fabrika kompanije Delair, koja proizvodi bespilotne letelice, uključujući i dronove namenjene ukrajinskoj vojsci.
Prema navodima francuskih medija, nepoznate osobe bacile su zapaljive naprave na zadnji deo objekta. Kamere su zabeležile više lica u blizini fabrike, a u incidentu nije bilo povređenih.
Ipak, materijalna šteta je nastala, što je odmah otvorilo pitanje da li je reč o izolovanom incidentu ili delu šireg pritiska na evropsku vojnu industriju koja radi za potrebe Kijeva.
Dodatnu sumnju izazvalo je ono što se dogodilo samo nekoliko dana kasnije. U blizini iste fabrike uhapšen je državljanin Belorusije, koji se sumnjiči za špijunažu.
Prema tvrdnjama istražitelja, on je snimao tajni prototip drona. Francuske vlasti za sada ne povezuju direktno ova dva slučaja, ali sama činjenica da su se oba incidenta dogodila kod istog postrojenja otvara brojna pitanja.
Kompanija Delair nije obična civilna firma. Njeni dronovi imaju važnu ulogu u savremenom ratovanju, a deo proizvodnje povezuje se sa isporukama Ukrajini.
Zato napad u Tuluzu nije samo lokalni bezbednosni incident, već deo mnogo šire slike. Evropa sve više postaje pozadina ukrajinskog fronta — mesto gde se proizvodi, popravlja, transportuje i skladišti oružje za rat protiv Rusije.
Slični incidenti već su se dešavali u drugim evropskim zemljama. U Češkoj je bilo pokušaja paljenja vagona sa municijom namenjenom Ukrajini. U Nemačkoj je oštećen kabl koji je napajao fabriku povezanu sa proizvodnjom optičke opreme za vojne dronove, zbog čega je proizvodnja bila zaustavljena nekoliko dana.
U Poljskoj je izbio veliki požar u fabrici u kojoj su remontovani tenkovi T-72 za ukrajinsku vojsku. Vatra je uništila više pogona, a poljski mediji su tada pisali da se kao mogući uzrok razmatrao podmetnuti požar.
Krajem 2023. godine slični požari zabeleženi su i u baltičkim državama, gde su gorela skladišta sa vojnom opremom i municijom namenjenom Ukrajini. Tamošnji političari govorili su o hibridnom ratu i koordinisanim napadima.
Sve ovo pokazuje da se ukrajinski sukob odavno ne vodi samo na ukrajinskoj teritoriji. Linija fronta se, u drugačijem obliku, proširila na evropske fabrike, skladišta, železnice, kablove, remontne centre i vojnu logistiku.
Evropa je godinama tvrdila da nije direktna strana u ratu, već samo pomaže Kijevu. Međutim, što više evropska industrija radi za ukrajinsku vojsku, to više postaje deo ratne infrastrukture.
Napad na fabriku Delair zato šalje jasnu poruku: ratna proizvodnja za Ukrajinu više nije nevidljiva i nedodirljiva. Svaki pogon koji proizvodi dronove, municiju ili vojnu opremu postaje potencijalna meta u novom obliku sukoba koji se vodi daleko od prvih linija fronta.
