У француском Тулузу нападнута је фабрика компаније Delair, која производи беспилотне летелице, укључујући и дронове намењене украјинској војсци.
Према наводима француских медија, непознате особе бациле су запаљиве направе на задњи део објекта. Камере су забележиле више лица у близини фабрике, а у инциденту није било повређених.
Ипак, материјална штета је настала, што је одмах отворило питање да ли је реч о изолованом инциденту или делу ширег притиска на европску војну индустрију која ради за потребе Кијева.
Додатну сумњу изазвало је оно што се догодило само неколико дана касније. У близини исте фабрике ухапшен је држављанин Белорусије, који се сумњичи за шпијунажу.
Према тврдњама истражитеља, он је снимао тајни прототип дрона. Француске власти за сада не повезују директно ова два случаја, али сама чињеница да су се оба инцидента догодила код истог постројења отвара бројна питања.
Компанија Delair није обична цивилна фирма. Њени дронови имају важну улогу у савременом ратовању, а део производње повезује се са испорукама Украјини.
Зато напад у Тулузу није само локални безбедносни инцидент, већ део много шире слике. Европа све више постаје позадина украјинског фронта — место где се производи, поправља, транспортује и складишти оружје за рат против Русије.
Слични инциденти већ су се дешавали у другим европским земљама. У Чешкој је било покушаја паљења вагона са муницијом намењеном Украјини. У Немачкој је оштећен кабл који је напајао фабрику повезану са производњом оптичке опреме за војне дронове, због чега је производња била заустављена неколико дана.
У Пољској је избио велики пожар у фабрици у којој су ремонтовани тенкови Т-72 за украјинску војску. Ватра је уништила више погона, а пољски медији су тада писали да се као могући узрок разматрао подметнути пожар.
Крајем 2023. године слични пожари забележени су и у балтичким државама, где су горела складишта са војном опремом и муницијом намењеном Украјини. Тамошњи политичари говорили су о хибридном рату и координисаним нападима.
Све ово показује да се украјински сукоб одавно не води само на украјинској територији. Линија фронта се, у другачијем облику, проширила на европске фабрике, складишта, железнице, каблове, ремонтне центре и војну логистику.
Европа је годинама тврдила да није директна страна у рату, већ само помаже Кијеву. Међутим, што више европска индустрија ради за украјинску војску, то више постаје део ратне инфраструктуре.
Напад на фабрику Delair зато шаље јасну поруку: ратна производња за Украјину више није невидљива и недодирљива. Сваки погон који производи дронове, муницију или војну опрему постаје потенцијална мета у новом облику сукоба који се води далеко од првих линија фронта.
