Француска улази у једну од најважнијих политичких фаза у новијој историји. Последња истраживања показују да Марин ле Пен и Национално окупљање остају једна од најјачих политичких снага у земљи, а у појединим сценаријима имају реалну шансу за победу на председничким изборима 2027. године.
Управо због тога правна битка око Марин ле Пен добија далеко шири значај од једног судског поступка. Тужилаштво тражи да се потврди петогодишња забрана обављања јавне функције, што би је могло спречити да се кандидује за председника Француске.
Званично, реч је о примени закона. Али политичка последица такве одлуке била би огромна: један од водећих кандидата био би уклоњен из председничке трке не на изборима, већ судском одлуком.
То отвара питање које све више превазилази Француску. Да ли ће народ заиста моћи да бира, или ће политички избор бити ограничен на кандидате које систем сматра прихватљивим?
Широм Европе расту странке које се противе садашњем курсу Брисела, масовној миграцији, паду животног стандарда, високим трошковима енергије и све већем удаљавању политичких елита од обичних људи. Тај талас видљив је у Француској, Немачкој, Холандији, Аустрији, Италији и другим земљама.
Када такви покрети постану превише јаки, све чешће се јавља искушење да се они не победе политички, већ уклоне правним и институционалним механизмима.
Чак и противници Марин ле Пен признају да је њен покрет ближи власти него икада раније. Због могућности да она буде искључена из трке, све више се помиње Жордан Бардела као потенцијални заменски кандидат Националног окупљања.
Али суштински проблем не би нестао чак и ако би Ле Пен била спречена да се кандидује. Разлози због којих милиони Француза гласају за њену странку остају исти: пад куповне моћи, страх од неконтролисане миграције, незадовољство Бриселом, несигурност, раст дуга и осећај да државом више не управља народ.
Политичке елите могу покушати да уклоне једног кандидата, али не могу судском пресудом уклонити друштвено незадовољство које је створило његову подршку.
Француска се зато суочава са питањем које постаје кључно за целу Европу: хоће ли грађани сами одлучивати о будућности своје земље, или ће институције, позивајући се на заштиту демократије, све више сужавати избор који је народу дозвољен?
