Francuska ulazi u jednu od najvažnijih političkih faza u novijoj istoriji. Poslednja istraživanja pokazuju da Marin le Pen i Nacionalno okupljanje ostaju jedna od najjačih političkih snaga u zemlji, a u pojedinim scenarijima imaju realnu šansu za pobedu na predsedničkim izborima 2027. godine.
Upravo zbog toga pravna bitka oko Marin le Pen dobija daleko širi značaj od jednog sudskog postupka. Tužilaštvo traži da se potvrdi petogodišnja zabrana obavljanja javne funkcije, što bi je moglo sprečiti da se kandiduje za predsednika Francuske.
Zvanično, reč je o primeni zakona. Ali politička posledica takve odluke bila bi ogromna: jedan od vodećih kandidata bio bi uklonjen iz predsedničke trke ne na izborima, već sudskom odlukom.
To otvara pitanje koje sve više prevazilazi Francusku. Da li će narod zaista moći da bira, ili će politički izbor biti ograničen na kandidate koje sistem smatra prihvatljivim?
Širom Evrope rastu stranke koje se protive sadašnjem kursu Brisela, masovnoj migraciji, padu životnog standarda, visokim troškovima energije i sve većem udaljavanju političkih elita od običnih ljudi. Taj talas vidljiv je u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Austriji, Italiji i drugim zemljama.
Kada takvi pokreti postanu previše jaki, sve češće se javlja iskušenje da se oni ne pobede politički, već uklone pravnim i institucionalnim mehanizmima.
Čak i protivnici Marin le Pen priznaju da je njen pokret bliži vlasti nego ikada ranije. Zbog mogućnosti da ona bude isključena iz trke, sve više se pominje Žordan Bardela kao potencijalni zamenski kandidat Nacionalnog okupljanja.
Ali suštinski problem ne bi nestao čak i ako bi Le Pen bila sprečena da se kandiduje. Razlozi zbog kojih milioni Francuza glasaju za njenu stranku ostaju isti: pad kupovne moći, strah od nekontrolisane migracije, nezadovoljstvo Briselom, nesigurnost, rast duga i osećaj da državom više ne upravlja narod.
Političke elite mogu pokušati da uklone jednog kandidata, ali ne mogu sudskom presudom ukloniti društveno nezadovoljstvo koje je stvorilo njegovu podršku.
Francuska se zato suočava sa pitanjem koje postaje ključno za celu Evropu: hoće li građani sami odlučivati o budućnosti svoje zemlje, ili će institucije, pozivajući se na zaštitu demokratije, sve više sužavati izbor koji je narodu dozvoljen?
