Francuska je upozorila da vlade ne mogu da donesu odluku o novom oslobađanju strateških rezervi nafte dok ne bude jasnije koliko bi rat sa Iranom mogao da traje i kakvog će intenziteta biti.
Francuski ministar finansija Rolan Leskir izjavio je da pitanje drugog oslobađanja strateških rezervi nafte nije bilo na dnevnom redu tokom sastanka ministara finansija zemalja G7 u Parizu.
„Ne možemo da oslobađamo rezerve, koje su po svojoj prirodi ograničene, bez jasnije slike o trajanju i intenzitetu sukoba u ovoj fazi“, poručio je Leskir.
On je dodao da bi, čak i nakon ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, bile potrebne nedelje da nafta stigne do Evrope, Azije i drugih regiona, zbog čega je pravi trenutak za bilo kakvu koordinisanu odluku od presudnog značaja.
Prema njegovim rečima, oslobađanje rezervi imalo bi smisla u trenutku kada bi trebalo obezbediti prelaz iz sadašnje faze krize u narednu, ali uslovi za to još nisu stvoreni.
U martu su 32 zemlje Međunarodne agencije za energiju oslobodile ukupno 400 miliona barela nafte i prerađenog goriva kako bi ublažile nestašice izazvane ratom. Taj potez je pomogao da se smanje cene i nestabilnost na tržištu, ali se očekuje da će rezerve biti iscrpljene u narednim nedeljama.
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol naveo je da je u čestom kontaktu sa državama članicama i da je agencija spremna da odmah reaguje, ali je naglasio da bi svaka dodatna odluka o oslobađanju zaliha zavisila od razvoja situacije na tržištu i odluke svih vlada članica.
Birol je ocenio da je sadašnja energetska kriza veća od naftnih šokova iz sedamdesetih godina i rata Rusije i Ukrajine zajedno, ali da su strateške rezerve do sada obezbedile važan zaštitni sloj.
Tržišta nafte ostaju veoma nestabilna, a cena nafte tipa brent u četvrtak je iznosila 108 dolara po barelu, nakon pada od više od 11 odsto posle martovskog oslobađanja rezervi.
Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, i dalje je uglavnom zatvoren zbog rizika od napada na brodove.
Indirektni razgovori Sjedinjenih Država i Irana nastavljaju se u uslovima krhkog prekida vatre, ali se ponovno otvaranje Ormuskog moreuza smatra ključnim za ublažavanje krize.
Ekonomske posledice proširile su se širom sveta, usporavajući rast i podižući inflaciju. Evropska unija je smanjila prognozu rasta na 0,9 odsto, dok se očekuje da inflacija ove godine poraste na 3 odsto.
Leskir je naveo da je rat Francuskoj već stvorio najmanje šest milijardi evra dodatnih troškova, uključujući do četiri milijarde evra većih troškova kamata.
On je ekonomske izglede opisao kao „narandžasta svetla upozorenja, a ne crvena“, ističući otpornost Francuske zahvaljujući energetskom sistemu zasnovanom na nuklearnoj energiji i sistemu socijalne zaštite.
