Француска је упозорила да владе не могу да донесу одлуку о новом ослобађању стратешких резерви нафте док не буде јасније колико би рат са Ираном могао да траје и каквог ће интензитета бити.
Француски министар финансија Ролан Лескир изјавио је да питање другог ослобађања стратешких резерви нафте није било на дневном реду током састанка министара финансија земаља Г7 у Паризу.
„Не можемо да ослобађамо резерве, које су по својој природи ограничене, без јасније слике о трајању и интензитету сукоба у овој фази“, поручио је Лескир.
Он је додао да би, чак и након поновног отварања Ормуског мореуза, биле потребне недеље да нафта стигне до Европе, Азије и других региона, због чега је прави тренутак за било какву координисану одлуку од пресудног значаја.
Према његовим речима, ослобађање резерви имало би смисла у тренутку када би требало обезбедити прелаз из садашње фазе кризе у наредну, али услови за то још нису створени.
У марту су 32 земље Међународне агенције за енергију ослободиле укупно 400 милиона барела нафте и прерађеног горива како би ублажиле несташице изазване ратом. Тај потез је помогао да се смање цене и нестабилност на тржишту, али се очекује да ће резерве бити исцрпљене у наредним недељама.
Извршни директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол навео је да је у честом контакту са државама чланицама и да је агенција спремна да одмах реагује, али је нагласио да би свака додатна одлука о ослобађању залиха зависила од развоја ситуације на тржишту и одлуке свих влада чланица.
Бирол је оценио да је садашња енергетска криза већа од нафтних шокова из седамдесетих година и рата Русије и Украјине заједно, али да су стратешке резерве до сада обезбедиле важан заштитни слој.
Тржишта нафте остају веома нестабилна, а цена нафте типа брент у четвртак је износила 108 долара по барелу, након пада од више од 11 одсто после мартовског ослобађања резерви.
Ормуски мореуз, кроз који пролази око 20 одсто светске нафте и течног природног гаса, и даље је углавном затворен због ризика од напада на бродове.
Индиректни разговори Сједињених Држава и Ирана настављају се у условима крхког прекида ватре, али се поновно отварање Ормуског мореуза сматра кључним за ублажавање кризе.
Економске последице прошириле су се широм света, успоравајући раст и подижући инфлацију. Европска унија је смањила прогнозу раста на 0,9 одсто, док се очекује да инфлација ове године порасте на 3 одсто.
Лескир је навео да је рат Француској већ створио најмање шест милијарди евра додатних трошкова, укључујући до четири милијарде евра већих трошкова камата.
Он је економске изгледе описао као „наранџаста светла упозорења, а не црвена“, истичући отпорност Француске захваљујући енергетском систему заснованом на нуклеарној енергији и систему социјалне заштите.
