Finski predsednik Aleksandar Stub izneo je viziju znatno proširene Evropske unije i poručio da blok od 27 članica mora da počne da razmišlja šire ako želi da ojača svoju ulogu na svetskoj sceni.
Govoreći na energetskoj konferenciji u Helsinkiju, Stub je ocenio da bi Evropska unija trebalo da teži proširenju na 40 članica. Kao potencijalne kandidate naveo je Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu, Tursku, Norvešku i Island.
Prema njegovim rečima, trenutak za širenje EU je ograničen, jer bi se nakon završetka rata u Ukrajini i mogućih promena u američkoj politici moglo desiti da evropske zemlje izgube zamah i ponovo se okrenu manje važnim unutrašnjim sporenjima.
Stub je naglasio da se evropska strateška autonomija i geopolitička moć često zasnivaju na veličini i dometu, dodajući da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika u istoriji Evropske unije.
On je poručio da Evropa sada mora da razmišlja krupno, geografski i politički, kao i da treba stvoriti fleksibilnije oblike članstva koji bi mogli da obuhvate ukupno 40 evropskih, pa čak i neevropskih država.
Evropska unija trenutno vodi najveći proces proširenja u poslednjoj generaciji, sa više zemalja kandidata koje se nadaju ulasku u blok u narednim godinama. Crna Gora i Albanija smatraju se predvodnicima među zemljama zapadnog Balkana, dok se Ukrajina i Moldavija približavaju otvaranju formalnih pregovora o članstvu.
Finski predsednik je posebno istakao da bi Evropska unija trebalo da razmotri povratak Ujedinjenog Kraljevstva, koje je napustilo blok 2020. godine, ili bar njegovo što bliže vezivanje za EU.
Kao još jednu mogućnost naveo je Kanadu, poručivši da bi bilo bolje da ta zemlja postane 28. članica Evropske unije nego 51. savezna država Sjedinjenih Američkih Država.
Stub je naglasio i da Evropa mora ozbiljno da razmišlja o Turskoj, posebno iz bezbednosne perspektive, jer je, kako je ocenio, važno da Ankara bude što bliža Evropskoj uniji.
Govoreći o zapadnom Balkanu, finski predsednik je ocenio da je taj region jedna od najosetljivijih tačaka u Evropi. U tom kontekstu pomenuo je Srbiju, nepostojeću državu Kosovo, Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
On je ukazao i na sever Evrope, posebno na Island i Norvešku. Island planira referendum o tome da li treba započeti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, dok je Norveška već dva puta na referendumu odbila članstvo u EU.
Stub je zaključio da Evropska unija mora da počne da razmišlja mnogo ambicioznije ako želi da projektuje moć u svetu, ali je dodao da ostaje otvoreno pitanje ko će, kada i na koji način takav proces pokrenuti.
