Фински председник Александар Стуб изнео је визију знатно проширене Европске уније и поручио да блок од 27 чланица мора да почне да размишља шире ако жели да ојача своју улогу на светској сцени.
Говорећи на енергетској конференцији у Хелсинкију, Стуб је оценио да би Европска унија требало да тежи проширењу на 40 чланица. Као потенцијалне кандидате навео је Уједињено Краљевство, Канаду, Турску, Норвешку и Исланд.
Према његовим речима, тренутак за ширење ЕУ је ограничен, јер би се након завршетка рата у Украјини и могућих промена у америчкој политици могло десити да европске земље изгубе замах и поново се окрену мање важним унутрашњим спорењима.
Стуб је нагласио да се европска стратешка аутономија и геополитичка моћ често заснивају на величини и домету, додајући да је политика проширења једна од најуспешнијих политика у историји Европске уније.
Он је поручио да Европа сада мора да размишља крупно, географски и политички, као и да треба створити флексибилније облике чланства који би могли да обухвате укупно 40 европских, па чак и неевропских држава.
Европска унија тренутно води највећи процес проширења у последњој генерацији, са више земаља кандидата које се надају уласку у блок у наредним годинама. Црна Гора и Албанија сматрају се предводницима међу земљама западног Балкана, док се Украјина и Молдавија приближавају отварању формалних преговора о чланству.
Фински председник је посебно истакао да би Европска унија требало да размотри повратак Уједињеног Краљевства, које је напустило блок 2020. године, или бар његово што ближе везивање за ЕУ.
Као још једну могућност навео је Канаду, поручивши да би било боље да та земља постане 28. чланица Европске уније него 51. савезна држава Сједињених Америчких Држава.
Стуб је нагласио и да Европа мора озбиљно да размишља о Турској, посебно из безбедносне перспективе, јер је, како је оценио, важно да Анкара буде што ближа Европској унији.
Говорећи о западном Балкану, фински председник је оценио да је тај регион једна од најосетљивијих тачака у Европи. У том контексту поменуо је Србију, непостојећу државу Косово, Албанију, Црну Гору, Северну Македонију и Босну и Херцеговину.
Он је указао и на север Европе, посебно на Исланд и Норвешку. Исланд планира референдум о томе да ли треба започети преговоре о приступању Европској унији, док је Норвешка већ два пута на референдуму одбила чланство у ЕУ.
Стуб је закључио да Европска унија мора да почне да размишља много амбициозније ако жели да пројектује моћ у свету, али је додао да остаје отворено питање ко ће, када и на који начин такав процес покренути.
