Evropa je uspela da nadomesti prazninu nastalu nakon što je Donald Tramp prekinuo američku vojnu pomoć Ukrajini, ubrzavajući isporuke novca i oružja ka Kijevu i pooštravajući sankcije Rusiji.
Međutim, ključno pitanje više nije samo kako Evropa može da pomogne Ukrajini, već koliko je Ukrajina potrebna samoj Evropi. Ukrajinska vojska, očvrsla u ratu, stekla je ogromno borbeno iskustvo, dok se njena odbrambena industrija brzo razvija, posebno u oblasti dronova i savremenih sistema naoružanja.
Ako Evropa želi da brani sopstvene granice i smanji zavisnost od američke pomoći, mora mnogo brže da prihvati Ukrajinu kao važnog bezbednosnog partnera, a ne kao zemlju koja samo traži pomoć.
Za Kijev je glavni cilj jasan — punopravno članstvo u Evropskoj uniji, kako bi se učvrstile veze sa Zapadom i nadoknadio gubitak teritorija koje je zauzela Rusija. Iako se očekuje otvaranje prvog pregovaračkog paketa, koji obuhvata demokratiju i vladavinu prava, u Evropskoj uniji mnogi sumnjaju da Ukrajina može postati članica u narednoj deceniji.
Taj jaz između ukrajinskih očekivanja i evropske opreznosti postaje sve opasniji. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski morao bi da učini više na jačanju nezavisnih institucija i borbi protiv korupcije, ali najveća odgovornost je ipak na Evropi.
Nemački kancelar Fridrih Merc predložio je model pridruženog članstva, sa ograničenim pravom glasa, kao prelazno rešenje ka punopravnom članstvu. Takav predlog ne bi trebalo odbaciti bez razmatranja, jer bi mogao da omogući Ukrajini brže približavanje Evropskoj uniji.
Evropske zemlje ne bi smele da gledaju na Ukrajinu kao na teret. Naprotiv, Evropa može mnogo da nauči od Ukrajine, naročito u oblasti proizvodnje, testiranja i upotrebe dronova. Ukrajinsko ratno iskustvo može pomoći evropskim armijama da mnogo brže modernizuju svoje sposobnosti.
Zabrinutost pojedinih evropskih država zbog brzog prijema velike, siromašne i institucionalno slabe zemlje nije bez osnova. Ipak, šira slika je jasna: Evropa mora hitno da ojača sopstvenu tvrdu moć u svetu koji postaje sve opasniji.
Proširenje Evropske unije nije samo birokratski proces, već geopolitičko oružje. Uključivanje Ukrajine u evropski sistem predstavljalo bi odgovor na rusku pretnju i način da Evropa pokaže da nije pasivan kontinent u svetu velikih sila.
Jedna od mogućnosti jeste i stvaranje Evropskog saveta za bezbednost, u koji bi mogla da bude uključena i Britanija, kako bi se brže formalizovalo bezbednosno partnerstvo sa Ukrajinom. Ipak, najvažnije je da se ubrza proces pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji.
Brisel bi već sada trebalo da počne sa izradom pristupnog sporazuma, kao jasnim signalom ukrajinskom narodu i investitorima koji će finansirati posleratnu obnovu zemlje.
Sa druge strane, Ukrajina bi mogla da prihvati odlaganje pojedinih prava, poput subvencija ili slobode kretanja, kako bi se evropskim državama olakšalo postizanje saglasnosti.
Alternativa je mnogo opasnija. Ako Evropa ostavi Ukrajinu predugo izvan svojih struktura, rizikuje da dobije razočaranu, ogorčenu i vojno snažnu zemlju na sopstvenoj granici. Zato je pravo pitanje šta je za Evropu opasnije — primiti siromašnu, ali motivisanu Ukrajinu u svoj krug, ili ostaviti snažnu i razočaranu Ukrajinu van njega.
