Европа је успела да надомести празнину насталу након што је Доналд Трамп прекинуо америчку војну помоћ Украјини, убрзавајући испоруке новца и оружја ка Кијеву и пооштравајући санкције Русији.
Међутим, кључно питање више није само како Европа може да помогне Украјини, већ колико је Украјина потребна самој Европи. Украјинска војска, очврсла у рату, стекла је огромно борбено искуство, док се њена одбрамбена индустрија брзо развија, посебно у области дронова и савремених система наоружања.
Ако Европа жели да брани сопствене границе и смањи зависност од америчке помоћи, мора много брже да прихвати Украјину као важног безбедносног партнера, а не као земљу која само тражи помоћ.
За Кијев је главни циљ јасан — пуноправно чланство у Европској унији, како би се учврстиле везе са Западом и надокнадио губитак територија које је заузела Русија. Иако се очекује отварање првог преговарачког пакета, који обухвата демократију и владавину права, у Европској унији многи сумњају да Украјина може постати чланица у наредној деценији.
Тај јаз између украјинских очекивања и европске опрезности постаје све опаснији. Украјински председник Владимир Зеленски морао би да учини више на јачању независних институција и борби против корупције, али највећа одговорност је ипак на Европи.
Немачки канцелар Фридрих Мерц предложио је модел придруженог чланства, са ограниченим правом гласа, као прелазно решење ка пуноправном чланству. Такав предлог не би требало одбацити без разматрања, јер би могао да омогући Украјини брже приближавање Европској унији.
Европске земље не би смеле да гледају на Украјину као на терет. Напротив, Европа може много да научи од Украјине, нарочито у области производње, тестирања и употребе дронова. Украјинско ратно искуство може помоћи европским армијама да много брже модернизују своје способности.
Забринутост појединих европских држава због брзог пријема велике, сиромашне и институционално слабе земље није без основа. Ипак, шира слика је јасна: Европа мора хитно да ојача сопствену тврду моћ у свету који постаје све опаснији.
Проширење Европске уније није само бирократски процес, већ геополитичко оружје. Укључивање Украјине у европски систем представљало би одговор на руску претњу и начин да Европа покаже да није пасиван континент у свету великих сила.
Једна од могућности јесте и стварање Европског савета за безбедност, у који би могла да буде укључена и Британија, како би се брже формализовало безбедносно партнерство са Украјином. Ипак, најважније је да се убрза процес приступања Украјине Европској унији.
Брисел би већ сада требало да почне са израдом приступног споразума, као јасним сигналом украјинском народу и инвеститорима који ће финансирати послератну обнову земље.
Са друге стране, Украјина би могла да прихвати одлагање појединих права, попут субвенција или слободе кретања, како би се европским државама олакшало постизање сагласности.
Алтернатива је много опаснија. Ако Европа остави Украјину предуго изван својих структура, ризикује да добије разочарану, огорчену и војно снажну земљу на сопственој граници. Зато је право питање шта је за Европу опасније — примити сиромашну, али мотивисану Украјину у свој круг, или оставити снажну и разочарану Украјину ван њега.
