Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da Nemačka ne bi trebalo krivično da goni osobe osumnjičene za sabotažu gasovoda Severni tok, poručivši da bi „oni koji su izgradili taj gasovod trebalo da se stide, a ne oni koji su ga onesposobili“.
Tuskova izjava usledila je nakon hapšenja ukrajinskog državljanina Vladimira Z. u hrvatskom gradu Puli. Nemačko tužilaštvo sumnjiči ga da je kao obučeni ronilac bio deo grupe koja je postavila eksploziv na gasovode Severni tok 1 i Severni tok 2 u Baltičkom moru. Uhapšen je na osnovu evropskog naloga za hapšenje, a Nemačka traži njegovo izručenje.
Isti čovek je već bio uhapšen u Poljskoj u septembru 2025. godine, ali je sud u Varšavi narednog meseca odbio zahtev Nemačke za njegovo izručenje i naložio da bude pušten na slobodu. Tusk je i tada javno poručio da njegovo izručenje nije u interesu Poljske.
Poljski premijer sada je potvrdio da nije promenio stav. On je podsetio da se Varšava godinama protivila izgradnji Severnog toka 2, upozoravajući da će taj projekat povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa i politički uticaj Moskve.
„Nemačka je tada imala drugačije mišljenje. Predomislili su se, ali prekasno“, rekao je Tusk, dodajući da Nemačka ne bi trebalo da progoni ljude koji su, u situaciji kada je njihova zemlja napadnuta, preduzimali akcije protiv ruske energetske infrastrukture.
Vladimir Z. negira umešanost i tvrdi da se u vreme eksplozija nalazio u Ukrajini. Nemačko tužilaštvo ga tereti za zajedničko izazivanje eksplozije, protivustavnu sabotažu i uništavanje infrastrukture. Drugi Ukrajinac, bivši vojni oficir Sergej K., već je optužen da je predvodio grupu koja je izvela operaciju, navodno delujući u ime ukrajinskih državnih struktura. I on negira optužbe.
Eksplozije u septembru 2022. godine uništile su tri od četiri cevi Severnog toka 1 i 2 kod danskog ostrva Bornholm. Niko do danas nije preuzeo odgovornost za napad, a Kijev negira da je ukrajinska država učestvovala u operaciji. Nemački istražitelji, međutim, sve otvorenije povezuju grupu ukrajinskih državljana sa jednom od najvećih diverzija na evropskoj energetskoj infrastrukturi u novijoj istoriji.
