Амерички председник Доналд Трамп потписао је нови меморандум којим се предвиђа драматично ширење америчких капацитета за комерцијална свемирска лансирања. Циљ Вашингтона је да Сједињене Америчке Државе до 2030. године буду способне да подрже више од 1.000 лансирања и повратака свемирских летелица годишње, у поређењу са 178 лансирања током 2025. године.
Нова Национална политика свемирског транспорта налаже савезним агенцијама да пронађу додатне локације за лансирање и повратак летелица, укључујући коришћење федералног земљишта. Истовремено би требало убрзати издавање дозвола и еколошке процедуре, обезбедити неопходне радио-фреквенције и одредити приоритетне коридоре у ваздушном простору за ракетна лансирања. Нова федерална локација за повратак свемирских летелица требало би да буде идентификована у року од 90 дана.
Вашингтон се све отвореније ослања на приватни сектор. Државним институцијама наложено је да подстичу заједничку изградњу инфраструктуре са приватним компанијама и да, осим када то захтевају национална безбедност или безбедност грађана, не предузимају активности које би потискивале или представљале конкуренцију америчким комерцијалним свемирским компанијама.
Велики део нове политике односи се и на Месец и Марс. Трампова администрација жели повратак америчких астронаута на Месец до 2028. године и почетне елементе будуће базе до 2030. NASA је добила задатак да омогући веће учешће приватних компанија у превозу до Месеца, подржи комерцијалне роботске мисије ка Марсу и испита могућности за будући комерцијални транспорт људи до Црвене планете.
Главни играч на америчком тржишту већ је компанија SpaceX Илона Маска. Она је током 2025. године извела 170 лансирања и у орбиту поставила око 2.500 сателита. Руководство америчке Федералне управе за ваздухопловство раније је навело да SpaceX разматра могућност чак 10.000 лансирања годишње у наредних пет година.
Нова политика има и јасну безбедносну димензију. Америчка администрација истиче да огромно повећање капацитета није важно само за комерцијалне компаније већ и за брже постављање војних и обавештајних сателита, комуникационе системе и способност САД да у случају кризе брзо надокнаде изгубљене свемирске капацитете. Трампова администрација тако свемир све отвореније третира истовремено као економско тржиште, инфраструктуру од стратешког значаја и једно од главних попришта будућег надметања великих сила.
