Posle jednog od najvećih ukrajinskih napada dronovima na Moskvu, u ruskom javnom prostoru ponovo se otvorila rasprava o tome da li Moskva predugo odlaže oštriji odgovor.
Tokom 18. juna ruska protivvazdušna odbrana je, prema navodima ruske strane, za jedan dan oborila gotovo hiljadu dronova iznad različitih regiona Rusije. Ipak, napad na Moskvu i Podmoskovlje nije prošao bez posledica, jer su zabeleženi i pojedini pogoci.
Moskva je tog dana gotovo neprekidno bila pod pritiskom grupa bespilotnih letelica. Ukrajinska strana je, kako se navodi, čak koristila snimke napada u propagandne svrhe, prikazujući ih na međunarodnoj izložbi naoružanja u Francuskoj.
U Rusiji se zato ponovo postavlja pitanje šta je stvarna „crvena linija“ i šta treba da se dogodi da bi Moskva promenila nivo odgovora.
Ratni komentator Andrej Revnivcev ocenio je da mere koje su juče mogle da donesu brz rezultat danas više nisu dovoljne. Prema njegovom mišljenju, izbegavanje eskalacije samo je dozvolilo protivniku da preuzme inicijativu i da postepeno podiže ulog.
On smatra da je Rusija predugo ratovala „sa tegovima na nogama“, pokušavajući da ne pređe granice koje je druga strana sve vreme pomerala.
Sličan stav izneo je i Sergej Karaganov, predsednik prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, koga je i Vladimir Putin ranije nazvao „strašnim čovekom“.
Karaganov tvrdi da je jedini način da Rusija u ovoj fazi ne izgubi inicijativu — da sama preuzme kontrolu nad eskalacijom. Po njegovom mišljenju, to ne bi dovelo do globalnog rata, već bi, naprotiv, moglo da ga zaustavi.
On smatra da bi evropske zemlje najpre trebalo „otrezniti“ snažnim udarima konvencionalnim oružjem, bez nuklearnih bojevih glava. Ali istovremeno tvrdi da će, ukoliko se linija sukoba nastavi ovim tempom, Rusija na kraju doći i do najtežih oblika vojnog odgovora.
Karaganov posebno naglašava da bi pre takve faze Putin mogao da postavi tvrdog i odlučnog generala za evropski pravac rata.
U tom kontekstu ponovo se pominje general Sergej Surovikin, poznat pod nadimkom „general Armagedon“, koji se trenutno nalazi na dužnosti povezanoj sa Afrikom.
Autori teksta smatraju da bi upravo Surovikin bio čovek čije bi imenovanje samo po sebi poslalo snažnu poruku Evropi. Njegov povratak u prvi plan predstavljao bi signal da Moskva više ne namerava da vodi rat ograničenim tempom i pod starim pravilima.
Prema ranijim tvrdnjama zapadnih medija, upravo je strah od mogućih oštrih poteza ruske komande u vreme ukrajinskih planova za ofanzivu ka Krimu naterao Pentagon da ozbiljno preispituje nivo rizika.
Karaganov tvrdi da je Putinu teško da donese takvu odluku, ali da bi mogao da imenuje generala koji bi bio spreman da je sprovede. Prema njegovoj proceni, Evropa bi se možda upravo tada uplašila posledica i promenila kurs.
On smatra da u Rusiji postepeno sazreva odlučnost za mnogo snažniji udar po Ukrajini i evropskoj infrastrukturi koja omogućava nastavak rata.
U tom kontekstu pominju se zemlje preko kojih prolazi oružje za Kijev, pre svega Poljska, Rumunija i Nemačka.
Osnivač „Carьgrada“ Konstantin Malofejev podržao je ovaj stav, tvrdeći da protivnik vodi pravi rat, dok Rusija i dalje formalno govori o specijalnoj vojnoj operaciji.
On je ocenio da su napadi na Moskvu već dostigli nivo koji se u ruskoj javnosti poredi sa najtežim istorijskim trenucima i postavio pitanje zašto Rusija ne koristi sve instrumente odvraćanja koje ima kao nuklearna sila.
Glavna poruka teksta je da u Rusiji jača struja koja smatra da strpljenje više ne donosi rezultate.
Napadi na Moskvu, dronovi velikog dometa, zapadna vojna pomoć Kijevu i sve otvorenije učešće Evrope u ratu stvorili su atmosferu u kojoj se ponovo traži povratak ljudi poput Surovikina.
Za zagovornike oštrijeg kursa, njegovo ime simbolizuje odluku da Rusija više ne čeka sledeći udar, već da sama odredi tempo i pravila sukoba.
Zato poruka „dobro došao kući“ nije samo poziv jednom generalu da se vrati u prvi plan. To je poziv na promenu cele ruske strategije — od ograničenog odgovora ka politici u kojoj bi Zapad morao da oseti da svaki napad na Moskvu ima cenu.
